SVEŠTENOMUČENIK
Sveti Miron beše sveštenik u Ahaji za carovanja neznabožnog cara Dekija kada poglavar te oblasti beše Antipatr.
Sveti Miron beše ugledna i bogata roda, po naravi blag i krotak, bogoljubiv i čovekoljubiv i vođaše bogougodan život.
Jednom na sam dan Roždestva Hristova poglavar Antipatr uđe u crkvu, da pohvata hrišćane skupljene na molitvu i da ih muči.
Videći to, sveti Miron se ispuni revnosti božanske i izruži poglavara i ismeja ga. Zato bi uhvaćen od poglavara i ljuto mučen: najpre ga obesiše na drvetu i strugaše gvozdenim grebenima i ognjem žegoše; zatim ga baciše u silno užarenu i strahovito razbuktanu peć, iz koje suknu plamen i sagore sto pedeset poglavarevih slugu koji stajahu u blizini, a svetitelj, čuvan blagodaću Hristovom, stajaše usred peći živ i netaknut i blagosiljaše Boga.
U to vreme vidni behu u peći sveti anđeli koji okružavahu svetitelja i oganj u hladovinu pretvarahu. A kada se peć ugasi i svetitelj iziđe iz nje nepovređen, poglavar ga stade primoravati da se pokloni idolima. Pošto svetitelj ne pristade na to; mučitelj naredi da mu seku kožu na kajiše, od glave do nogu. Mučenik dohvati jedan takav kajiš svoje kože, i njime udari mučitelja u lice. Onda mu ponovo strugaše telo gvozdenim grebenima, pa ga potom baciše zverovima da ga pojedu. Ali ga ni zverovi ne darnuše.
Tada poglavar Antipatr, videvši sebe posramljena od stradalca Hristova Mirona, ispuni se jarosti i besa, te svojim rukama ubi sebe. I tako pogibe sa hukom, predavši svoju gadnu dušu đavolima u pakao na večito mučenje.
Sveti mučenik bi odveden u grad Kizik, i tamo mu odsekoše glavu 250. godine, i on skonča predavši svetu dušu svoju u ruke Božje. Primivši na taj način mučenički venac, on uđe u radost Gospoda svoga.