NAGRADA ZA PRAVEDNIKA
Hrišćanin treba da se uvek seća Gospoda, da Ga ima na umu pri svakom svom radu, jer onaj sa kim je Bog ne treba da se plaši da će mu nauditi nekakve sile.
Lepo je i dobro čoveku kad nađe valjana druga, s kim se može u svemu složiti. Naiđe prilika da zatrebamo jedno drugom, jer čovek ne može živeti sam u svetu. Upućeni smo na pomoć međusobnu.
I kad čovek zna da ima prijatelja na koga se može u nevolji osloniti, oseća se jačim i za svako dobro delo preduzimljivim. Zato i kaže starozavetni mudrac: Brat, kojega brat pomaže, jeste kao grad tvrd i visok (Priče 18, 19).
Kad toliko cenimo pomoć i zaštitu naših bližnjih, koliko više treba da poštujemo i da težimo za pomoći i zaštitom Božjom! Prijatelj ne može svagda pomoći, jer je i on čovek slabih sila. On pomaže samo delimično, a prava pomoć dolazi od gore. Bog štiti i pomaže onog ko se Njega drži.
S kojim je ljudima Bog? Kao što mi volimo onoga ko se pokazuje prema nama ljubazan i poslušan, koji sluša naše zapovesti, savete, opomene, koji gleda da nas nečim ne uvredi, tako i Bog više ljubi one ljude koji su prema Njemu u svemu poslušni: koji se drže zakona Njegova i poštuju svetu volju Njegovu, koji beže od greha koji Boga vređa, a pristaju uz dobro koje Bog zapoveda.
Može li takvim ljudima biti zlo? Sam je Bog rekao da će nagraditi takve pravednike i na nebu i na zemlji: na nebu večnom slavom i blaženstvom, a na zemlji blagoslovom Svojim.
Da li je to Bog zaboravio svoje pravednike? Nije, jer u Boga je snaga jača od zla koje nam preti. A kako valja gledati na zlo, koje nas snalazi u zemaljskom životu, o tome je rečeno na više mesta. Koji tvrdo veruje u Boga i Njegovu pomoć taj ne oseća strah ni pred kim; ljudi ga mogu oštetiti u zemaljskim sitnicama, ali će mu sve to Bog obilato nagraditi večnim nagradama.
Uverenje da Bog na razne načine pomaže čestitim ljudima vrlo je važno i već ono mnogo pomaže čoveku. Kad znamo unapred da nam naprezanje nije uzaludno, radimo s mnogo većom voljom i izdržljivošću. Posao napreduje samo tamo gde je ljubavi prema radu. Zato će i ceo hrišćanski život biti sasvim drugačiji od života drugih ljudi, jer s jedne strane ljubav prema čistom životu i uverenje da nam je Bog u pomoći, a s druge strane sama blagodat Božija pomaže čoveku u svim njegovim dobrim delima.
Hrišćanin valja da se uvek seća Boga, da Ga ima na umu pri svakom svom radu, da se drži Njega i moli Njegovu pomoć, pa mu neće nauditi nikakve sile.