NIJE VREME ZA EPSKU POEZIJU
Druže, ’ajde da ti nama lepo naduvaš alkotest i… Šta ti je u toj vreći? ― Ovo? Tri ćemera blaga i glave Turaka janjičara…
Svemirska policija je zaustavila Marka Kraljevića. Zagledali su Šarca.
― Imaš li ti dozvolu za posedovanje vinopijućeg konja? Znaš li ti da nije dozvoljeno jahanje konja na otvorenom putu? Možeš biti optužen za zlostavljanje domaće životinje, pa će ti ista biti i oduzeta.
― Ali, ja nijesam, ja sam…
― A šta je ovo, ko je orao po asfaltu? Uništavaš javno dobro?! Ličnu kartu!
― Pa… Nemam vam ja to, ali…
― Slušaj, nije ti dovoljno što kršiš Zakon o epskim likovima, član 35 stav 2 o nedozvoljenoj tranziciji tradicionalnog narativa u neprimereni vremenski period, već imaš i skriveno oružje!
― Pa, to su mi verni buzdovan šestoper i britka sablja, za Turke…
― Turke? Kakve Turke, gde ti živiš, čoveče?! Kakav je to govor mržnje i netrpeljivost na nacionalnoj osnovi?!?
― Ali ljudi, ja sam…
― Pio si nešto? Pod uticajem si narkotika, opijata, lekova?
― Rujno vino sam samo pio…
― Druže, ’ajde da ti nama lepo naduvaš alkotest i… Šta ti je u toj vreći?
― Ovo? Tri ćemera blaga i glave Turaka janjičara…
― Šta!?! Stani tu, ruke iza glave, raširi noge! Odakle ti ovoliko zlato, biseri, svila?! Šta si ti, neki diler, opasan gangster, a? Vadi sve iz džepova! Čekaj, šta je ovo, kakve su ovo slike?
― Vila Ravijojla u zlatovezu, dar od…
Policajci se pogledaše.
― A koliko godina ima ta Ravijojla?
― Godina? Pa to je vila, ona ne…
― Matori perverznjak, a? Uzimaj to ralo i volove, ideš ti sa nama u Svemirsku policijsku stanicu!
Opet u tamnici Azačkoj prokletoj, avaj!