BESKRAJ
Ko može da zaustavi kišu? Ko je još uspeo da promeni sebe? Duboka reka uvek teče svojim tokom i zato ću ponovo otploviti ovim putem.
Ne moraš se plašiti ako sunce ne izađe. Video si ga već ranije.
Da li mnogo razmišljam ako vidim da ima nešto iza onoga što mi se prikazuje? Iscrtao sam mapu na kojoj su obeležena sva sećanja na događaje gde mi je boravila duša. Ne dolazim odakle ti dolaziš i zato je za tebe mapa bezvredna. Kroz ulice svoga srca ne mogu da nađem stazu pa ću poslednji put dati sebe i rizikovati.
Tek u praznom prostoru vidim sebe i samo u njemu mogu da budem na mestima gde želim. Želim svoja osećanja da prebacim tamo i da ponovo budem na mestima na kojima nikada nisam bio. Mogu da dotaknem ono što osetim. I znam da tim dodirom mogu da povredim ili izlečim. Jedino u mom praznom prostoru postoji šuma sećanja. Svako drvo je godina, a svaki list dan. Samo na njemu ptica može da leti u mestu i bira da li želi da umre pevajući. Samo je u mojoj šumi večna jesen i list koji pada nikad ne može da bude kao onaj koji je pao i kišobran nije potreban jer kiša ide u miru.
Ko može da zaustavi kišu? Ko je još uspeo da promeni sebe? Duboka reka uvek teče svojim tokom i zato ću ponovo otploviti ovim putem. Proći ću sva godišnja doba i na kraju će me uvek čekati jesen.
Ne plašim se ako ne izađe sunce. Video sam ga već ranije.