ZAHVALNOST
Uze ga za povodac, koji mu je sama kupila. Ranije je rekla doktoru da bi želela da ima baš takvu kucu.
Čovek je išao putem. Jednog momenta nije mogao dalje. Spustio se u sneg, hteo je da predahne, i zaspao je.
Probudio se u nekoj bolnici, dolazio je k sebi. Ugledao je dežurnog doktora. Kad su im se pogledi sreli, doktor mu reče:
„Srećom, nisi se smrzao.“
Svojom šakom stisnu njegovu.
„On te je grejao. Da nije bilo njega…“
„Av, av!“
Pas zalaja pokraj kreveta.
„On te je grejao. Njemu možeš zahvaliti što si živ.“
Propinjao se nožicama uz doktorov beli mantil.
„Oterajte ga!“
Tim rečima se spaseni zahvalio, u sebi je nastavio da prebira: Čekao je samo kad ću ostati bez daha pa da me pojede i spasi sebe.
Pas je mahao repom.
„Oterajte ga kad kažem!“
Doktor pozva dežurnu sestru.
„Molim vas, sestro, odvedite psa.“
Uze ga za povodac, koji mu je sama kupila. Ranije je rekla doktoru da bi želela da ima baš takvu kucu.
Pas je cvileo dok ga je odvodila.