RAZLIKE U DVA TABORA
Već skoro trideset godina utvrđuje se povezanost u izboru auta glasača između dva kandidata za predsednika SAD. Trampovi glasači voze jedne, a Bajdenovi druge automobile.
Povezivanje sklonosti američkog glasača ka automobilima sa izborom predsedničkog kandidata ispituje se skoro tri decenije. Dakle, kakve automobile voze Bajdenovi, a kakve Trampovi glasači?
Ustanovljene su značajne korelacije. Ali, ovo je samo pojavna forma dublje veze unutar američkog establišmenta, koja postoji između energetskih resursa, teoloških koncepata i trošenja budžetskog novca. Sve to u Njujork tajmsu nazvano je „pozajmljivački industrijski kompleks“ koji čine „petropolitika, radikalna religija i dužničko finansiranje“.
Proučavajući sve aspekte izbornog procesa, Amerikanci su, naravno, stigli i do korelacije između političkih i potrošačkih sklonosti u kupovini automobila. Tako, većina vlasnika Honde i Subaru glasaju za demokrate, pa prema tome za Bajdena, dok vlasnici džipova iz sve snage navijaju za Trampa.
Istraživanje je rađeno na uzorku od 46.000 ispitanika.
„Demokrate su zastupljenije od republikanaca među kupcima Sedana, a oni češće voze hibridne ili električne automobile“, kaže autor istraživanja Aleksandar Edvards.
„Republikanci su u prednosti među kamionima, luksuznim, sportskim i porodičnim automobilima“, dodaje Edvards.
Tokom poslednje tri decenije uspostavljana je veza između klerikalne desnice, posebno evangelista, slobodnog tržišta prirodnih dobara, energije i politike zaštite životne sredine. Ove grupe bile su posebno značajne u republikanskim administracijama i sektorima savezne vlade koji regulišu pitanja životne sredine, rudarstva, nafte i petrohemije, poljoprivrede.
Sve to transformisalo je republikansku predsedničku koaliciju. Ona se poslednjih decenija sastojala od tri stuba: „naftnog kompleksa“ nacionalne bezbednosti, sa svojim „perverznim interesima“, klerikalne desnice sa doktrinarnim imperativnim i masovnim biračkim telom, i dužničkim finansijskim sektorom.
U istraživanju, automobili su podeljeni na 23 kategorije u kojima je bilo više od 250 modela i 11 političkih profila. Oni uključuju republikance koji čine 33 odsto kupaca navedene 23 kategorije automobila i demokrate sa 23 odsto. Druge su manje partije poput liberterijanaca (dva odsto), nezavisnih (14 odsto) i grupa koje nisu direktno povezane sa određenom partijom poput konzervativaca (devet odsto), liberala/progresivaca (tri odsto). U kategoriji „niko“ bili su kupci koji se ne identifikuju ni s jednom od ponuđenih političkih opcija.
U suštini, bogatiji kupci koji kupuju skuplje i robusne automobile identifikuju se s republikancima, 55 odsto kupaca džipova, dok demokrate čine 38 odsto kupaca malih i srednjih automobila. Najveći disparitet republikanaca i demokrata nalazi se u kupovini „pikap“ kamiona gde na osam republikanaca dolazi samo jedan demokratski orijentisan kupac. Demokrate naginju vozilima s malom emisijom gasova, alternativnom pogonom, uključujući hibridna i električna vozila kao i dostupne multifunkcionalne automobile.
Marke takođe govore o političkom opredeljenju.
„Audi, BMW i Volvo su demokratske marke, dok su Kadilak, Land Rover, Leksus i Linkoln dominantno republikanski“, kaže Edvards.
Oni koji kupuju mercedese većinom su republikanci, dok su Krajsler, Dženezis, Jeep i Kia uravnoteženi između njih. Demokrate, prema Edvardsovim rečima, slabiji su kupci novih automobila. Oni su uglavnom mlađi i kupuju korišćena vozila.
Kada su kupci upitani šta očekuju od automobila, demokrate su odgovorile da žele vozilo koje je ekološko, je ekonomično i moderno. Republikanci su želeli auto kao simbol moći i prestiža. Nezavisni glasači žele funkcionalni, pouzdan i osetljiv automobil. „Niko“ grupa želi moćan, udoban i elegantan auto. Tesla je na velikoj ceni među demokratama.
U američkoj primeni Makinderove teorije „hartlenda“, stručnjaci za predsedničke izbore govore o „hartlendu“ američkih država od Vajominga, Kolorada, i Novog Meksika, do Ohaja i ugljenih država na Apalačima koje su postale sedište „političkog saveza fosilnih goriva“ odnosno „hidrokarbonska izborna koalicija“. Recimo, od 25 država, 21 je glasala za Niksona. One favorizuju terenska vozila i slabu politiku emisije ugljen diksoda i aplaudiraju preventivnim američkim ratovima protiv nekooperativnih država na Bliskom istoku koje istovremeno raspolažu ogromnim naftnim rezervama.
Na izborima 2016. vlasnici sledećih tipova automobila birali su Trampa: Dženeral Motors (31 odsto), Micubiši (31), Scion (30), Ford (25), Jeep (25), Bjuik (25) i Kadilak (25). Kuriozitet je da ni jedan vlasnik Fijata nije glasao za Trampa. Oni koji su bili za Hilari Klinton bili su vlasnici: Mercedes (25), Infiniti (25), Tesla (25), BMW (24) i Kadilak (25).
Trampova pobeda, pa kraj sveta
Poznati televizijski evangelistički propovednik Pat Robertson (90) koji se decenijama nalazio na čelu „Hrišćanske koalicije“, rekao je da će Tramp da pobedi na izborima. Robertson je prošle nedelje rekao da će proći pet godina između izbora i udara asteroida. On predviđa „strašne građanske nemire posle izbora“, dva atentata na Trampa, dok će rat protiv Izraela da se okonča tek „kada Bog interveniše“. A onda dolazi udar asteroida, kojim će da se ispune „Isusove reči“. Robertson je ovakva predviđanja davao više puta. On je 1976. „predvideo“ da će kraj sveta doći 1982. U svojoj knjizi „Novi milenijum“ koju je objavio 1990. Napisao je da će svet biti uništen 29. aprila 2007.
Izvor: Danas.rs trampovi glasači