NA BRDU
Sjedoh na klupu na brdu iznad grada. Okolo samo kamenjar i trava i poneki prastari kamen. A sunce žeže i ja mu se divim kroz zatvorene kapke.
Opet me odgurnu kao da sam niko i ništa, kao da joj ne značim ništa, a taman pomislih da sam se približio dovoljno da me omiriše i poželi to uraditi opet.
Opet se razočarah i progutah knedlu.
Od toliko knedli mi je već zlo.
Sjedoh na klupu na brdu iznad grada. Okolo samo kamenjar i trava i poneki prastari kamen. A sunce žeže i ja mu se divim kroz zatvorene kapke.
Ćopi pored mene kao da je pitala može li sjesti i ja objeručke prihvatio da može. Ne otvaram oči, kažem:
― Došao sam ovdje da budem sam. Šta ćeš ti ovdje?
― Došla sam da budem sama.
I tako smo nas dvoje bili nа brdu sami.
Hvala na objavi!