MIRISNA SMOLA
Božić je skoro nemoguće zamisliti bez mirisa tamjana. Tamjan se dobija od bosvelija (Boswellia) drveta. Ova dragocena roba mogla bi uskoro da nestane.
Tamjan se kao mirisna smola se već vekovima skuplja sa drveća u Somaliji i drugim zemljama regiona. Ali, opasnost preti kako svetskoj proizvodnji tako i tradiciji.
Tri mudraca, koja su došla da se poklone novorođenom Isusu u Vitlejemu, doneli su dragocene poklone: zlato, tamjan i miru. To je priča koju u većinski hrišćanskim zemljama zna skoro svako dete. No, poznati miris tamjana ne prožima samo crkve, već je i omiljeno ulje u aromaterapiji.
Zbog toga tamjan doživljava do sada neviđeni procvat – ali u zemljama poput Somalije, koja je jedan od najvećih proizvođača, ne gledaju na to samo pozitivno. Istraživači upozoravaju: ova dragocena roba, koja se vekovima upotrebljava od starog starog Egipta pa do moderne medicine, mogla bi da nestane.
Čarobno drvo
Tamjan se dobija od bosvelija (Boswellia) drveta. Različite vrste nalaze se pored Somalije i u Etiopiji, Sudanu, Omanu, Jemenu i Indiji.
„Drvo se zareže sekirom a onda mu se daje vremena da pusti bejo“, objašnjava Somalijka Ardo Mire koristeći lokalni izraz za tamjan. Porodica 55-godišnjakinje preko sto godina u centru Somalije sakuplja smolu od koje se proizvodi tamjan.
Ali, Ardo ne zna koliko dugo će moći da očuva porodičnu tradiciju: „Tamjana je danas sve manje, jer drveće izumire a potražnja je ogromna.“
Tamjan poslednjih godina doživljava procvat posebno u Sjedinjenim Državama i Evropi. Pored kađenja, koristi se u aroma-terapiji kao ulje i u sapunima. „Potražnja je ogromna i nezasita“, kaže Frans Bongers sa Univerziteta u Vageningenu u Holandiji koji se bavi istraživanjem drveća bosvelija.
Ovo sve više pogađa Somaliju, a posebno poluautonomnu oblast Somaliland. Vrste koje se tamo proizvode bosvelija sakra (Boswellia sacra), poznata i kao bosvelija karterii (Boswellia carterii) trenutno su „vruća roba“ na tržištu, kaže ekspertkinja Anjanete Dekarlo (Anjanette DeCarlo), koja se sa svojom organizacijom „Save Frankincese“ zalaže za zaštitu drveća.
Moglo bi da se pomisli kako je porast potražnje zapravo blagoslov, ali realnost je sasvim drugačija. Prvo, nomadski narodi koji su sakupljali smolu sa drveća se sve više trajno naseljavaju, kaže Dekarlo.
A zajedno sa porastom stanovništva, raste i pritisak na drveće, takođe i u zabačenim oblastima. „Vidimo da sve više ljudi sakuplja smolu iz drveća, jer je cena tamjana porasla.“ S obzirom na slabu vladu u Somalilandu to se skoro uopšte ne kontroliše.
Jagma za mirisnom smolom
Prekomerno vađenje smole je pogubno za drveće. Jer, da bi se sakupila smola kora drveta se zarezuje. Drvo daje smolu, kao kada čovekovo telo krvari; a onda se ta smola sakuplja. Da bi ova metoda mogla da bude održiva, na drvetu je dozvoljeno napraviti maksimalno devet do 12 rezova, kaže Dekarlo. Osim toga drvo sme da se zarezuje samo nekoliko meseci godišnje i dve godine zaredom. Onda bi moralo da se ostavi na miru oko godinu dana kako bi se oporavilo. Dekarlo pak priča kako je na pojedinim stablima viđala i po stotinu rezova, kojima se ne daje pauza za oporavak.
Ovakav pritisak na drveće, zajedno sa klimatskim promenama je „savršena oluja koja uništava resurse“, kaže Dekarlo. Svetska unija za zaštitu prirode (IUCN) je 1998. drvo bosvelija sakra označila kao neznatno ugroženo. Od tada, međutim, nisu izvršene nove procene.
Drveće je ugroženo i u drugim zemljama, ali zbog drugih razloga. U Etiopiji, takođe velikom proizvođaču tamjana, drveće bosvelija papirifera (Boswellia papyrifera) žrtvuje se zarad dobijanja poljoprovrednog zemljišta i stočarstva, kaže istraživač Bongers. Takođe i konflikt koji trenutno besni u regionu Tigraj u severnoj Etiopiji pogađa i drveće. Bongers je prošle godine u jednoj svojoj studiji pisao kako u pojedinim populacijama drveća već decenijama nije bilo prirodne regeneracije. „Očekivana proizvodnja tamjana će se za 20 godina prepoloviti.“
Ko najviše profitira
Procvat proizvodnje tamjana, međutim, teško da će pomoći ljudima koji sakupljaju smolu da se izvuku iz siromaštva. Drveće se često nalazi u nepristupačnim predelima, u kojima ima i mnogo sukoba – a posao je naporan. Sakupljači u lancu proizvodnje zarađuju najmanje. Jedan sakupljač tamjana može, u zavisnosti od godine i mesta, da sakupi oko kilogram smole, koju proda za oko tri do šest dolara, kaže istraživač Stiven Džonson, koji se zalaže za održive lance snabdevanja.
Druga ruka zarađuje oko duplo više. Kilogram smole destilovan kao ulje prodaje se za oko 14-22 dolara. Dok eterično ulje upakovano u male bočice na tržištu dostiže fantastičnih 104 do 430 dolara po kilogramu. Ali, istraživači su jedinstveni: Zaustavljanje proizvodnje tamjana nije rešenje. Umesto toga proizvodnja mora da bude održiva. S jedne strane bi kontrola sakupljanja smole trebalo da bude strože kontrolisana, kaže Dekarlo.
Pojedini proizvođači već danas ulažu napore da pažljivije ispitaju lance snabdevanja i kupuju tamo gde se vidi da je proizvodnja održiva. S druge strane bi velika potražnja mogla da bude zadovoljena plantažama, kako bi se pritisak na bosvelija drveće koje raste slobodno u prirodi smanjio. Nekoliko njih već postoji, ali drveću je potrebno mnogo godina da naraste. Ljudi bi takođe morali da više profitiraju od procvata prodaje tamjana. „Umesto da samo izvoze sirovu smolu, oni bi morali i da proizvode tamjan“, smatra Dekarlo.
Izvor: DW.com