NEGATIVAN UTICAJ NA ORGANIZAM
Ko je najveći „krivac“ za zadržavanje tečnosti u telu? Da li su to ugljedni hidrati ili so? Jedna od ove dve materije ipak prednjači u toj krivici…
Verovatno znate da so utiče na povećano zadržavanje tečnosti u organizmu. Ugljeni hidrati su, međutim, kategorija koju ne okrivljujemo. Međutim, i so i ugljeni hidrati mogu dovesti do zadržavanja tečnosti. So ima negativan uticaj na vaše celokupno zdravlje. Sa druge strane,ugljeni hidrati imaju ograničeniji uticaj, što može rezultirati povećanjem telesne težine, ali i povećanjem performansi u svakodnevnim obavezama.
Natrijum pomaže da se reguliše nivo vode u telu. Kao rezultat, ukupna količina natrijuma ili soli koju konzumirate utiče na to da li se održava ili smanjuje voda u vašem telu. Ako unosite više soli, vaše telo zadržava više vode, zbog čega se osećate vrlo otečeno.Ugljeni hidrati takođe uzrokuju zadržavanje vode, ali na drugačiji način. Neki od ugljenih hidrata koje konzumirate čuvaju se u telu u obliku glikogena. Glikogen se čuva u jetri i mišićima, gde se brzo može pretvoriti u glukozu, dajući vam energiju kada vam je potrebna. A gde je zamka? Molekuli glikogena sadrže vodu i prema Američkom savetu za vežbanje svaki gram glikogena zadržava oko tri grama vode.
Količina vode koju telo zadržava od konzumiranja ugljenih hidrata ima ograničenje, jer vaše telo ima ograničen prostor za skladištenje glikogena. Ako konzumirate više ugljenih hidrata nego što vam je potrebno možete dobiti 1 do 2 kilograma glikogenske vode, prema Američkom savetu za vežbanje. Ova vrsta zadržavanja je korisna jer održava ćelije hidriranim za optimalne performanse.
S druge strane, zadržavanje vode uzrokovano velikim unosom soli ometa protok metala, koji su vitalni za živce i mišiće, jer doprinose njihovom normalnom funkcionisanju. Takođe povećava volumen krvi, što izaziva visok krvni pritisak.
Ako dobijete virus ili ako intenzivno vežbate i znojite se više, so i ugljeni hidrati sprečiće opasnu dehidraciju u telu.
Ako ste primetili zadržavanje vode, prvi korak je da prestanete konzumirati so. Ograničite unos na manje od 1,5 mg dnevno. Obratite pažnju i na prerađenu i hranu jer je ona skriveni izvori soli.
Smanjenje unosa ugljenih hidrata takođe može pomoći, ali ne zaboravite da su važni za vašu energiju. Ugljeni hidrati bi trebalo da čine 45% vaših dnevnih kalorija. Usvojite uravnoteženu ishranu koja uključuje sveže voće i povrće, nemasno meso i hranu od skroba punog zrna, jer nedostatak vitamina B kompleksa pomaže zadržavanju vode.
Pojačajte svoju hidrataciju. Da biste izbegli zadržavanje, povećajte unos vode, što pomaže ravnoteži natrijuma i tečnosti. Preporučeni dnevni unos vode za žene je 9 čaša, dok za muškarce iznosi 12, prema Univerzitetu u Mičigenu.
Izvor: Harpersbaazar.rs