RAZGOVOR O OČUVANJU SRPSKE PISMENOSTI
Na svim fakultetima bi se moglo naći mesta za kurseve iz predmetnosti maternjeg jezika, kaže prof. dr Snežana Baščarević, redovni profesor književnosti.
Našem jeziku neophodno je vratiti dostojanstvo, a to je moguće samo ako se vodi institucionalna briga za kulturu srpskog jezika. Tačno je da vreme tehnike i kompjuterizacije čini svoje. Savremene tehnologije treba pratiti, ali njihova upotreba ne treba da pređe u zloupotrebu. Prilikom ovakve vrste kompjuterske i digitalne komunikacije ćirilica se zanemaruje. O očuvanju srpskog jezika i ćirilice u današnjem vremenu priča nam redovni profesor književnosti na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću dr Snežana Baščarević.
– Lično sam pristalica učenja stranih jezika, ali ne i uvođenja stranih reči u srpski jezik. Čovek vredi onoliko koliko stranih jezika govori i koliko je knjiga pročitao, ali prvo mora dobro da savlada svoj jezik i njegovu gramatiku i da pročita dovoljan broj knjiga da bi obogatio svoj rečnik, pa tek onda da se pozabavi učenjem drugih jezika. Mislim da su se danas zamenile teze. Narod se malo bavi očuvanjem sopstvenog identiteta kroz jezik – ističe dr Snežana Baščarević.
Postoji samo kriza čitalaca
Budući prosvetni radnici ne treba da uče svoje đake samo hraneći ih informacijama ili znanjem, već i otkrivanjem i kritičkim odnosom prema promenama i dešavanjima u društvu koje se reflektuju i na naš jezik.
– Prosvetni radnici, svejedno koga i čemu uče, ako ne uče slobodi i ljubavi, nisu na pravom putu. Svoje studente usmeravam ka slobodi mišljenja, razvoju kritičke misli i kreativnosti, učim ih da budu potvrđeni prosvetni radnici, ali i ljudi, da ne budu bogati u rečima i moći, a slabi u radu, da ne budu najslabiji da shvate drugog i drugačijeg, učim ih da postavljaju pitanja i traže odgovore, upravo u književnosti, da im rad i radost budu životna inspiracija, da koriste biblioteke, čitaonice, vežbaonice, jer ne postoji kriza književnosti. Književnost se stvara i srpska književnost je na nivou evropskih i svetskih dostignuća. Postoji samo kriza čitalaca – kategorična je dr Baščarević.
U Tršiću je polovinom ove godine održana Konferencija sa koje je nadležnim institucijama poslat važan signal o neophodnosti zaštite srpskog jezika. To je bila Prva interkatedarska srbistička konferencija, napominje Snežana Baščarević.
Povećati broj časova srpskog jezika
– Ja sam priložila referat pod naslovom „Smernice za poboljšanje statusa srpskog jezika na učiteljskim (pedagoškim) i ostalim fakultetima“. Cilj rada bio je da ukaže na mesto i ulogu srpskog jezika kao nastavnog predmeta na učiteljskim (pedagoškim) fakultetima. Bilo je reči o nekim predlozima kako da se status srpskog jezika popravi. Ova tema je uvek aktuelna i mišljenja su često podeljena. Na učiteljskim (pedagoškim) fakultetima pristup nastavi srpskog jezika nije ujednačen. Srpski jezik, na ovim fakultetima nema status kakav bi morao imati s obzirom na to kakvu i koliku ulogu imaju sadržaji srpskog jezika u prva četiri razreda osnovne škole. U Republici Srbiji buduće učitelje obrazujemo u Beogradu, Somboru, Vranju Leposaviću, Užicu i Jagodini. Na svim drugim fakultetima koji podrazumevaju nužno vladanje književnim srpskim jezikom (koji nisu nastavnički i nenastavnički) nema sadržaja iz predmetnosti maternjeg jezika. Izvela sam zaključak da bi se na svim fakultetima moglo naći mesta za kurseve iz predmetnosti maternjeg jezika. Programi bi bili primereni profilu fakulteta. Predmet bi, radi fleksibilnosti, mogao biti izborni – ističe dr Baščarević.
Da bi se poboljšala pismenost potrebni su dobri jezički stručnjaci, kojih u našoj zemlji, svakako, ima, samo je potrebno imati u vidu njihove dobronamerne ideje koje se odnose na poboljšanje položaja našeg jezika i pisma.
– Kao osnovno polazište, akcenat treba staviti na stručno usavršavanje učitelja, koji su bitni za sticanje prvih znanja. Zatim, potrebno je povećati broj časova Srpskog jezika u osnovnoj školi. Na ovoj važnoj Konferenciji usvojene su dve deklaracije, u vidu zahteva državnim organima i institucijama. Prva o neophodnosti povećanja broja časova srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi. Druga deklaracija je o statusu srpskog jezika na nesrbističkim katedrama i nenastavničkim fakultetima. U ovoj deklaraciji se ukazuje da srbisti odavno upozoravaju da je jezička kultura kod Srba na vrlo niskom nivou, da je pisani i govorni standard srpskog jezika na niskom nivou i da je to primetno na svakom koraku – ističe dr Baščarević.
Autor: Slavica Đukić