NAJBOLJI PRIJATELJ
Još jednom je pogledala obasjano mesto gde njen izgubljeni prijatelj sada pripada i rekla mu da žuri.
Pozvao ju je da se popnu na krov kinoteke. Ulični pas je uporno zavijao.
Taj zvuk joj nije smetao. Podsećao ju je na najboljeg prijatelja kojeg je letos izgubila. Od tada joj ne smetaju ni komšijske svađe, ni kašnjenje autobusa, ni kiša bez kišobrana.
On je zapodenuo razgovor o ratnom dokumentarcu čija se premijera bliži. Glas mu je drhtao od ushićenosti. Govorio je o omiljenoj temi devojci iz svojih snova.
Dok je on pričao o korišćenim lokacijama i zvonkom glasu potpukovnika, činilo se da njen pogled broji zvezde. Ne spuštajući pogled, pitala ga je:
„Šta misliš, da li posle bola čovekova tolerancija opada ili raste?“
Očaran saznanjem da pomno prati njegovo izlaganje, odgovorio joj je da tolerancija tih vojnika zasigurno jenjava.
Zasmejala se. Popeo se bez lifta ponesen uzaludnom nadom. Još jednom je pogledala obasjano mesto gde njen izgubljeni prijatelj sada pripada i rekla mu da žuri. Nije stigao ni da trepne. Opravdala se mišlju da bol prouzrokuje nehaj. Zapitala postoji li razlika između nehaja i oholosti i ubrzala korak.