Kokosovo ulje je prirodni tretman za infekcije otporne na antibiotike

MOĆNO PRIRODNO SREDSTVO

Istraživači su ispitivali kokosovo ulje i njegovo dejstvo na infekcije koje su vremenom već postale na određene antibiotike koji ih leče.

Otpornost na antibiotike je prava pretnja po zdravlje i smatra se jednim od glavnih zdravstvenih problema ovog doba. Srećom, kokosovo ulje se sve češće navodi kao prirodna alternativa antibiotskim lekovima kojima se leče infekcije.

Zašto kokosovo ulje ima takvu moć? Ono sadrži 40 do 50 odsto laurinske kiseline, moćnog antimikrobnog agensa koji se nalazi u mastima i uljima životinja i biljaka. Najpoznatija kao primarna mast u kokosovim orasima i jezgrima palme, laurinska kiselina može efikasno da eliminiše štetne patogene.

U pilot-studiji iz prošle godine, istraživači su otkrili da laurinska kiselina pomaže u sprečavanju infekcije i podsticaju zarastanja rana kod pacijenata sa teškim opekotinama. Istraživači su ispitivali efekat laurinske kiseline na tkiva koja kolonizuju bakterije uzete na žrtvama opekotina tokom operacije. Kombinovali su različite odnose laurinske kiseline sa pet osnova za mast, pa su tih pet preparata naneli na uzorke tkiva.

Zatim su istraživači izložili uzorke sojevima bakterija Pseudomonas aeruginosa, Staphylococcus aureus i Escherichia coli. Otkrili su da su svi preparati, osim belog vazelina, značajno inhibirali rast bakterija u koncentraciji od 20 procenata laurinske kiseline. Efekat je bio najjači na S. aureus, čest uzrok sepse, upale pluća, endokarditisa (infekcija srčanih zalistaka) i infekcije kostiju. Samo čista laurinska kiselina efikasno inhibira rast P. aeruginosa, još jednog čestog uzroka sepse i upale pluća.

„Zbog aseptičnog i regenerativnog efekta na hemijski oštećena tkiva, laurinska kiselina može da bude obećavajući modifikator procesa zarastanja opekotina“, napisali su istraživači.

Više studija o baktericidnom dejstvu laurinske kiseline

U studiji iz 2017. istraživači su izvestili da laurinska kiselina može efikasno da leči infekcije određenim bakterijama. Istraživači su izložili izolate Mycobacterium tuberculosis, Streptococcus pneumonia, Salmonella, E. coli i S. aureus esterifikovanoj laurinskoj kiselini (u kombinaciji sa alkoholom).

Rezultati su pokazali da visoke koncentracije kiseline značajno inhibiraju rast svih bakterija, posebno M. tuberculosis, S. pneumonia i S. aureus. Ove bakterije su takođe bile podložne kiselini čak i pri nižim koncentracijama.

U studiji iz 2009. istraživači su otkrili da je laurinska kiselina efikasnija u ubijanju bakterija koje uzrokuju akne od benzoil peroksida, uobičajenog leka za akne.

Istraživači su primenili laurinsku kiselinu na Propionibacterium acnes, Staphylococcus epidermidis i S. aureus, u eksperimentima „in vitro“ i „in vivo“. Otkrili su da je minimalna inhibitorna koncentracija laurinske kiseline više od 15 puta niža nego kod benzoil peroksida.

Laurinska kiselina se ne može unositi sama, jer može da izazove iritaciju. Organizam se njom može snabdeti konzumiranjem mleka sisara, kokosovog ulja i svežeg kokosa. Međutim, imajte na umu da je kokosovo ulje bogato zasićenim mastima koje mogu da podignu nivo holesterola. Vežbajte umerenost i održavajte uravnoteženu ishranu da biste ostali zdravi.