IZ SPISA STARIH 1.000 GODINA
Avicena je živeo pre skoro milenijum, ali mnoga njegova učenja su i dalje relevantna, pa i zlatna pravila zdravlja koja je tada osmislio.
Medicina je postala životna briga Abu Ali el Huseina ibn Sina (Avicena). Bio je lični lekar mnogih istočnih vladara i ostavio je potomstvu više od 400 knjiga o medicini. Njegov spis o medicini druga je štampana knjiga posle Biblije, u kojoj je Avicena dao neka od osnovnih pravila zdravlja.
Avicena je prvi počeo da govori o tome da je redovno fizičko vežbanje korisno za poboljšanje zdravlja, a takođe je bio siguran da bolesnika ne ubija toliko bolest koliko strah od bolesti. Zbog toga je lekar, prema njegovom mišljenju, morao ne samo da izleči, već i da ulije poverenje pacijentu.
Medicinu je posmatrao sa stanovišta filozofije i matematike: rekao je da je lečenje sabiranje i oduzimanje: oduzimanje svega što je čoveku štetno, dodajući i ono korisno.
Avicena je živeo pre skoro 1000 godina, ali mnoga njegova učenja su i dalje relevantna.
1. O prejedanju
Avicena je preteranu konzumaciju hrane smatrao direktnim putem do bolesti. Stalno pun stomak i creva, u kojima se nakupljaju ostaci neprobavljene hrane, izazivaju upale i probleme mnogih unutrašnjih organa.
„Ne biste smeli da jedete do te mere da nema mesta za dodatnu hranu, već biste trebali prestati da jedete ako vam je ostalo još malo apetita. Naučnik je takođe upozorio na opasnosti od zloupotrebe alkohola, rekavši da to uzrokuje probleme sa jetrom i mozgom.
2. O besposlici…
Prema Aviceni, većina čovekovih bolesti nastaje kada sebi previše dozvoli i ne brine o umerenosti, a takođe vodi i besposlen način života. Drugi razlog, prema lekaru, je dosada. Mnogi ljudi koji nemaju nikakvih životnih problema odjednom počinju da pate od depresije, poremećaja unutrašnjih organa, a sve zato što svu pažnju usmeravaju na svaku bolest, jer nemaju na šta više da se usredsrede!
3. O ishrani i postu…
Avicena nije znao da će njegovi potomci praktikovati gladovanje i pomno paziti šta jedu, ali već pre 1000 godina znao je da ne treba istovremeno jesti slano i slatko, proteine i ugljene hidrate … I takođe je verovao da je nakon obilne ishrane i prejedanja, neophodno odvojiti jedan dan posta i jedan dan bez hrane da biste očistili creva.
„Ako ikada pojedete previše, onda sutradan treba da budete gladni.“
4. O prednostima sporta…
Avicena je bio siguran da će osoba koja se bavi sportom biti manje sklona bolestima, a ako i dođe do bolesti da će se brzo oporaviti. A oni koji sede, zapravo stvaraju sve svoje bolesti sopstvenim rukama.
„Osobi koja vežba umereno i blagovremeno nije potreban nikakav tretman usmeren na uklanjanje bolesti.“
5. O štetnosti besa…
Kao pravi lekar, Avicena je izlečio ne samo telo, već i dušu, obraćajući pažnju na psihološko stanje pacijenta, njegove unutrašnje nesuglasice. Otkrio je direktnu vezu između proživljenih negativnih emocija i fizičkog stanja osobe. Avicena je rekao da bes, nerviranje i tuga doslovno isušuju ljudsku psihu, slabeći odbranu.
„Bes sagoreva telo, tuga ga isušuje, apatija slabi mentalnu snagu i naginje prirodi na slabost… Kao rezultat uravnoteženja karaktera, istovremeno se postiže očuvanje zdravlja za dušu i telo.“
6. O spavanju…
Zdrava osoba treba da spava onoliko koliko je potrebno za njen potpuni oporavak. Nedostatak sna, poput previše spavanja, negativno utiče na zdravlje, verovao je Avicena.
„Spavanje na prazan stomak nije dobro, to slabi snagu. Takođe je štetno spavati punog stomaka … Jer takav san neće biti dubok, već nemiran … „
Avicena je preporučio spavanje na ovaj način: prvo legnite na desnu stranu, a zatim se prevrnite na levu stranu. Takođe je primetio: „Ako san započinje ležanjem na stomaku, onda pomaže varenju … Ljudi oslabljeni od bolesti obično spavaju na leđima … Takvi ljudi spavaju i otvorenih usta zbog slabosti mišića koji stežu obe vilice …“
Izvor: Stil Kurir