KAMP ZA OPRAŠIVAČE
Futuristički park može se posmatrati kao neka vrsta „izbegličkog kampa za insekte“, koja treba da ukaže na problem smanjenja broja oprašivača na planeti.
Ovaj futuristički projekat (park) ide korak dalje i ulazi u svet insekata.
Konceptualni poduhvat je osmišljen sa ciljem da podigne svest o smanjenom broju insekata oprašivača u svetu. Može mu se pristupiti kroz virtuelnu realnost ili putem web pregledača. Park oprašivača projektovala je firma Vincent Callebaut Architectures u saradnji sa Evropskom komisijom u okviru jedne od njenih globalnih inicijativa.
Park dođe kao neka vrsta „izbegličkog kampa za insekte“ koji se može „obići“ ukoliko imate slušalice Oculus Rift ili Oculus Quest. Iskustvo je slično kao kod bilo koje druge virtuelne ture ili Google Street Viewa i traje do 30 minuta. „Park oprašivača“ je prikazan kao sigurno utočište insektima koji vrše oprašivanje, usred distopijske budućnosti u kojoj se populacija ove vrste našla. Priča priču koju je osmislio autor iz Belgije Yasmin Van de Werf, i pored oprašivača pruža informacije i o biljkama, cveću i drugim insektima.
Surov naziv „izbeglički kamp“ treba da osvesti ljude i ukaže na problem. Nadanja su da neće doći do ovoga jer bi to značilo da nismo uspeli da zaštititimo prirodu i oprašivače. Poenta je da se prikaže kakva nas budućnost očekuje ako se ne bude povelo računa o prirodi i tura vodi u 2050. godinu kada je „Park oprašivača“ neophodan za uzgoj hrane i očuvanje poslednjih preostalih insekata oprašivača nakon kolapsa ekosistema. Projekat treba da „probudi“ ljude kako bi se sprečila ovakva budućnost.
U centralnom delu Parka nalazi se velika kula inspirisana cvećem koja uključuje stakleni lift i dvostruko stepenište. Na vrhu se nalazi osmatračnica. U zastaklenim objektima nalik saću nalaziće se poljoprivredni sadržaji, a takođe će bit ii poslovnih i stambenih prostora.
Celokupan projekat karakteriše održivi dizajn. Od građevinskih materijala korišćeni su CLT (unakrsno lamelirano drvo) i oni koji se mogu reciklirati ili ponovo upotrebiti. Za napajanje bi se koristili fotonaponski paneli i vetroturbine, dok bi geotermalni sistemi grejanja i hlađenja pomogli u održavanju prijatne temperature.
Izvor: Gradjevinarstvo.rs