STUDIJA O KVALITETU SNA
Novo istraživanje je pokazalo da ako noću tokom radne nedelje spavate oko šest sati ili manje, preti veći rizik od demencije.
Studija objavljena u časopisu Nejčr komjunikejšns (Nature Communications) sugeriše da bi se ljudi srednjih godina koji ne spavaju dovoljno mogli suočiti sa većim rizikom od demencije kasnije u životu.
Naučnica Severin Sabija sa Univerziteta u Parizu i njene kolege su analizirali podatke istraživanja u kojem je od 1985. godine praćeno stanje zdravlja 7.959 Britanaca do njihove 50. godine života. Učesnici istraživanja su sami davali informacije o dužini sna, a neki su nosili i satove s akcelerometrima tokom noći kako bi se ustanovilo da li je subjektivna procena tačna.
Istraživači su zaključili da oni koji su spavali šest sati ili manje imaju oko 30 odsto više šanse da razviju demenciju od onih koji su spavali sedam sati i to bez obzira na kardio-metaboličke ili mentalne probleme koji su poznati kao faktori rizika za nastanak demencije.
„Spavanje je važno za normalno funkcionisanje mozga, a takođe se smatra važnim za uklanjanje toksičnih proteina koji se nakupljaju u mozgu“, istakla je je Tara Spirs-Džons, zamenica direktora Centra za nauku o mozgu na Univerzitetu u Edinburg u Škotskoj.
„Koja je poruka za sve nas? Dokazi o poremećaju spavanja mogu se javiti mnogo ranije pre pojave drugih kliničkih dokaza demencije“, rekao je Tom Dening, koji je na čelu Centra za demenciju na Institutu za mentalno zdravlje Univerziteta u Notingemu.
Dobro je poznato da ljudi sa Alchajmerovom bolešću imaju problema sa spavanjem. U stvari, nesanica, mesečarenje i dnevna pospanost su uobičajeni za ljude sa Alchajmerovom bolešću, kao i drugi kognitivni poremećaji, poput Levijeve telesne demencije i demencije frontalnog režnja.
Da li loš san dovodi do demencije?
„U eksperimentalnim studijama izgleda da postoje dokazi da ljudi koji imaju manje sna u REM fazi, mogu biti u većem riziku od razvoja demencije, pokazalo je jedno istraživanje iz 2017. godine. REM je peta faza sna, kada se oči pomeraju, telo se zagreva, disanje i puls ubrzavaju i um sanja“, istakao je Džefri Ilif, profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Vašingtonu.
Zdrave odrasle osobe srednjih godina koje su loše spavale samo jednu noć proizvele su obilje beta amiloidnih plakova – jedno od obeležja Achajmerove bolesti, navodi se u studiji objavljenoj 2017. godine.
Beta amiloid je lepljivo proteinsko jedinjenje koje narušava komunikaciju između moždanih ćelija, i ubija ćelije dok se akumulira u mozgu.
Još jedna studija iz 2017. godine upoređivala je markere demencije u kičmenoj tečnosti sa problemima spavanja, kod ispitanika koji su se sami prijavili lekaru i otkrila da su ispitanici koji su imali problema sa spavanjem češće pokazivali znake oštećenja moždanih ćelija i upala, čak i kada su drugi faktori, poput depresije, telesne mase, kardiovaskularnih bolesti i lekova za spavanje, uzeti u obzir.
„Naša otkrića su u skladu sa pretpostavkom da lošiji kvalitet sna može doprineti akumulaciji proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću u mozgu“, navodi Barbara Bendlin iz Viskonsinskog istraživačkog centra za Alchajmerovu bolest.
„Činjenica da te efekte možemo pronaći kod ljudi koji su kognitivno zdravi u srednjim godinama sugeriše da se ti odnosi pojavljuju rano, možda pružajući mogućnost za intervenciju“, istakla je Barbara Bendlin.
„Nove informacije“ o nedostatku sna
„Pošto je nova studija u svom istraživanju pratila veliki uzorak tokom dužeg vremenskog perioda, dobijene su dodatne informacije o vezi između nedostatka sna i demencije“, rekla je Elizabet Koltard, vanredni profesor neurologije demencije na Univerzitetu u Bristolu.
„Studija potkrepljuje dokaze da bi loš san u srednjim godinama, mogao da izazove ili pogorša demenciju u kasnijem životnom dobu“, istakla je Elizabet Koltard.
Trenutno nauka nema „siguran način da spreči demenciju“, ali ljudi mogu da promene određeno ponašanje kako bi smanjili rizik, rekla je Sara Imarisio, koja je na čelu strateških inicijativa u Alzheimer’s Research, UK.
Da bi naš mozak ostao zdrav dok starimo, preporučuje se mentalna i fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, briga o holesterolu i krvnom pritisku, kao i izbegavanje nikotina.
Izvor: RTS