ZLOUPOTREBA LIČNIH PODATAKA
Jedna od pretnji sa kojom se korisnici interneta svih starosnih dobi, profesija i porekla susreću je doxing. Šta je doxing?
Deljenje i geografsko označavanje fotografija, otpremanje dokumenata na cloud, instaliranje nove aplikacije, pa čak i razgledanje onlajn prodavnica – svakodnevno koristimo lične podatke, bilo da smo toga svesni ili ne. Često nije jasno koje podatke delimo, i što je najvažnije, ko su krajnji primaoci podataka koji nas čine ranjivim.
Jedna od pretnji sa kojom se korisnici interneta svih starosnih dobi, profesija i porekla susreću je doxing – praksa prikupljanja ličnih informacija sa ciljem njihovog objavljivanja ili korišćenja na neki drugi način kako bi se nekome naškodilo. Kako bi pomogli korisnicima da ponovo preuzmu kontrolu nad svojim podacima i zaštite se od doxinga, stručnjaci za privatnost u kompaniji Kaspersky razvili su sveobuhvatnu listu saveta o tome kako odgovorno postupati sa svojim ličnim podacima, a da to ne postane problem.
Istraživanje kompanije Kaspersky pokazuje da je briga o privatnim podacima napokon postala ključno pitanje, pri čemu je 50% korisnika izjavilo da više ne bi koristili usluge onlajn provajdera nakon proboja podataka, a 57% izražava zabrinutost za to da se njihova bezbednost i privatnost nalaze pod uticajem ‘pametnih’ uređaja povezanih sa internetom. Ova zabrinutost je opravdana jer se korisnici interneta svakodnevno suočavaju sa rizicima povezanim sa podacima.
Još uvek učimo na koji način tačno treba da uspostavimo naš odnos sa tehnologijom, kako bismo lakše mogli da joj poverimo svoje lične podatke, kao i da je koristimo pažljivije da bismo izbegli potencijalnu anksioznost u vezi sa tim. Na primer, bezazlena fotografija tinejdžera sa novoizdate lične karte može završiti u rukama finansijskih prevaranata, a emotivna poruka namenjena prijateljima može biti shvaćena i prijavljena kao uvredljiva od strane nepoznate osobe. Vaše fotografije sa poslednje zabave mogu da se pojave onlajn bez vašeg odobrenja, a pametni sat vašeg deteta možda emituje njegovu lokaciju uživo 24/7.
Iako su neki od rizika – poput curenja podataka i ransomware napada na organizacije – u velikoj meri izvan kontrole korisnika, druge pretnje, kao što je doxing, korisnici mogu da suzbiju sami. Doxing je omogućen jer postoji puno javnih kanala (forumi, društvene mreže i evidencije sa aplikacija) na kojima se podaci korisika otkrivaju, ali to se može sprečiti.
Digitalni rizici ne znače da korisnici treba da prestanu da se izražavaju onlajn – a to svakako i nije nešto što je većina ljudi spremna da učini. Tehnologija i inovacije treba da unaprede život i ojačaju naše mentalno zdravlje. S obzirom na to, digitalna dobrobit treba da bude glavni prioritet za sve, posebno tokom ovog izazovnog vremena u kom živimo. Zbog toga „digitalni građani” moraju da nauče kako da odgovorno postupaju sa ličnim podacima onlajn – isto kao što i postupamo sa našim finansijama i vodimo računa o fizičkim stvarima.
Stručnjaci za privatnost iz kompanije Kaspersky su, uz pomoć eksternih stručnjaka, napravili kratki vodič koji će ublažiti rizike i stres koji može da nastane kao posledica gubitka podataka i smanjiti mogućnost da dođe do doxinga. Lista saveta, koja je podeljena u tri odeljka, govori o tome kako postupati sa podacima koji se nalaze pod i izvan naše kontrole, poput aktivnosti pregledača i praćenja aplikacija, kao i podataka drugih ljudi na koje možete naići. Pružajući korisnicima znanje i alate koji pomažu u bezbednom korišćenju interenta, oni će biti osnaženi i doživeti manje digitalnog stresa, kako bi bezbrižno uživali u tehnologiji.
„Budući da su naši životi toliko isprepleteni sa digitalnim svetom, nije ni čudo što se toliko redovno susrećemo sa onlajn pretnjama. Alati za samoizražavanje se takođe mogu koristiti protiv nas, uz doxing koji postaje sve popularniji kao način kažnjavanja i povređivanja ljudi. Nažalost, nije moguće kontrolisati sve što o nama postoji onlajn, ali svakako je dobro preduzeti neke korake prema uspostavljanju te kontrole. Da bismo zaštitili svoje podatke i ublažili rizike, moramo paziti sa kime i kako delimo svoje podatke, i preduzeti određene mere predostrožnosti kako bismo sačuvali kontrolu nad njima. Srećom, mere predostrožnosti se delimično rešavaju instaliranjem i upravljanjem pravim alatima za privatnost, kao što su menadžeri lozinki ili ekstenzije internet pregledača koje omogućavaju privatnost. Nadamo se da ćemo ovom listom saveta korisnicima pružiti jednostavan, lako razumljiv način za zaštitu njihovih ličnih podataka – i pomoći njima bliskim ljudima da učine isto“, komentariše Ana Larkina, glavni stručnjak za bezbednost u kompaniji Kaspersky.
„Higijena podataka predstavlja oblik brige o sebi. Prihvatanje stvarnosti da postoji rizik od povezivanja sa ljudima, bilo onlajn ili ne, je odličan prvi korak ka boljem planu za digitalnu bezbednost. Kada podignemo standard za sopstvenu digitalnu privatnost i bezbednost, mi takođe ispunjavamo svoj deo odgovornosti prema drugima sa kojima smo povezani. Što više humanizujemo digitalne aspekte svojih života, to su prvih nekoliko koraka ka podizanju standarda manje zastrašujući. Ova lista saveta je idealno mesto za početak”, komentariše Dejli Barnet, tehnolog u Electronic Frontier Foundation.
Izvor: Dnevno.rs