POSAO I SMRT
Prema novom istraživanju, 55 ili više radnih sati nedeljno ubilo je 745.194 osobe samo u 2016. godini. Prekovremeni rad povećava rizik od preranog umiranja, tvrdi studija.
Studija koju su sprovele Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna organizacija rada bila je prva globalna analiza koja je proučavala zdravstvene rizike povezane s dugim radnim vremenom i koliko prekovremeni rad utiče na smrtnost radnika.
Istraživači su otkrili da su u svetu 745.194 osobe umrle od moždanog udara ili srčanih bolesti koji su bili povezani s prekovremenim radom. To je 29 dsto više u odnosu na 2000. godinu.
„Raditi 55 sati ili više nedeljno ozbiljna je opasnost za zdravlje“, rekla je u izjavi dr. Marija Neira, direktorka odeljenja za okolinu, klimatske promene i zdravlje pri SZO.
Većina smrtnih slučajeva, njih 72 procenta, zabeležena je kod muškaraca koji su živeli u regijama zapadnog Pacifika i jugoistočne Azije.
Studija je takođe otkrila da je rad od 55 ili više sati nedeljno povezan sa 35 odsto većim rizikom od moždanog udara i 17 odsto većim rizikom od umiranja od ishemijske bolesti srca u poređenju sa onima koji rade 35-40 sati nedeljno.
Iako studija nije uzela u obzir radno vreme u pandemiji, dr. Tedros Gebrejezus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, rekao je da rad od kuće može doprineti rastu ovog trenda u budućnosti.
„Rad na daljinu postao je norma u mnogim industrijama, često brišući granice između kuće i posla“, rekao je Gebrejezus u izjavi.
Neira je pozvala na reformu rada u svetlu ovih novih otkrića.
„Vreme je da se svi, vlade, poslodavci i zaposleni, probudimo s činjenicom da dugo radno vreme može dovesti do prerane smrti“, rekla je Neira.
„Vlade, poslodavci i radnici moraju da sarađuju kako bi se dogovorili o ograničenjima za zaštitu zdravlja radnika“, složio se Gebrejezus.
Izvor: Index.hr