Balaševićeva "Drvena pesma" ulazi u školske udžbenike

POEZIJA PANONSKOG MORNARA

„Drvena pesma“ sa Balaševićevog devetog studijskog albuma „Naposletku“ iz 1996. uvrštena je u udžbenik za osmi razred izdavačke kuće „Klet“.

Osim pesama „De-mol“ (koja se 2019. našla u udžbeniku muzičke kulture za šesti razred osnovne škole) i „Devojke sa čardaš nogama“ (uvrštene 2020. u udžbenik za sedmi razred), neki novi klinci, i to osmaci, od 1. septembra ove godine izučavaće i kompoziciju „Drvena pesma“, novosadskog kantautora Đorđa Balaševića.

„Drvena pesma“ sa Balaševićevog devetog studijskog albuma „Naposletku“ iz 1996. uvrštena je u udžbenik za osmi razred, izdavačke kuće „Klet“, a njene stihove analiziraće đaci u segmentu posvećenom popularnoj muzici.

Udžbenik je odobren i treba da bude objavljen, a u njemu će se, pored pesama Panonskog mornara, naći i kompozicije preporučene za sviranje i pevanje – „Buđenje ranog proleća“ Momčila Bajagića i „Lipe cvatu“ od „Bijelog dugmeta“. Takođe, i brojne strane grupe i autori iz svih žanrova, od džeza i bluza, preko popa i roka, do hip-hopa i arenbija.

Maja Sokolović Ignjačević, jedan od četiri autora ovog udžbenika, naglašava, za naš list, da ne treba da bude senzacija što se Đorđe Balašević našao u knjizi:

– Balašević je bio kantautor, najbliži Bobu Dilanu, i normalno je da se njegove pesme nađu u udžbenicima, paralelno sa drugim sadržajima. Stav autora je da bi školu trebalo približiti deci i konstantno podsticati dijalog i promišljanje o različitim žanrovima muzike. Hoćemo da ih upoznamo sa velikanima naše muzičke scene za koje nisu čuli, jer se u njihovim porodicama ne slušaju. Mnoge pesme tih velikana birane su u skladu sa instrumentima, a kako se u osmom razredu izučavaju drveni instrumenti, poput fagota i oboe, tražili smo adekvatni primer, i iz tog razloga se Balaševićeva „Drvena pesma“ našla u udžbeniku. Njegova „Devojka sa čardaš nogama“, sa maestralno odsviranim solom na violini, nalazi se u udžbeniku Muzičke kulture za šesti razred kao primer kako violina može da se iskoristi, osim za tradicionalnu, i za popularnu muziku. Pitanje je koliko je deci danas blizak Balašević. Mi se trudimo da im damo primere, kao sredstvo da deca nauče da slušaju kvalitetnu muziku i razlikuju je od nekvalitetne.

Od ostalih autora, navodi naša sagovornica, tu su i Branko Radičević sa pesmom „Pevam danju, pevam noću“, Radmila Karaklajić i „Anđelina, zumba, zumba“, „Devojko mala“, „Zaljubljena tinejdžerka“ beogradske grupe „Vampiri“, „Najlepše želje“ od „Zemlje gruva“… Što se stranih izvođača tiče, tu su, na primer, Ališa Kiz i Bili Ajliš. Pesma „Lipe cvatu“ sarajevske rok grupe „Bijelo dugme“, navodi se kao primer u elementima muzičke pismenosti, jer se u osmom razredu uče mešoviti ritmovi. U udžbenicima za niže razrede već se nalaze pesme „Reci mi“ Šabana Bajramovića (obrada „Besame mućo“), dok su se Janika Balaž i Zvonko Bogdan našli u odeljku tradicionalne i starogradske muzike.

Autorka nam pojašnjava da je proučavala na koji način reference popularne muzike utiču na decu, u smislu kako će pratiti nastavu. Zato u jednom poglavlju obrađuju istorijat rok, pop, hip-hop i elektronske muzike, a u okviru njega i ključne izvođače i autore koje je smatrala reprezentativnim. Deca će, veli, bolje razumeti operu ako uporede ariju ili recitaciju sa arenbi muzikom.

– Mene su još pre pet-šest meseci zvali iz kuće „Klet“ da im dam dozvolu da štampaju moju pesmu „Buđenje ranog proleća“ i note za nju, u udžbeniku za muzičko, za osmi razred osnovne škole – rekao nam je juče Bajaga.

– Iskreno, mislio sam da je taj udžbenik već objavljen. „Buđenje ranog proleća“ nije moja najbolja pesma u karijeri, ali je zgodna za sviranje na klaviru, pa otuda i notni zapis za nju. U pesmi se spominju gotovo svi instrumenti iz orkestra, bubanj, violončelo, ženski i muški glasovi… Ima veze sa klasičnom muzikom, pa je to, pretpostavljam, razlog zašto se „Klet“ odlučio baš za nju. Inače, nije ovo prvi put da se neka moja kompozicija nađe u školskim udžbenicima, prošle školske godine štampana je i numera „Moji drugovi“.