UDISANJE SITNIH ČESTICA
Naučnici iz inostranstva ispitivali su na koje sve načine dim od požara može da utiče na naše zdravlje.
Postoji kombinacija faktora koji izazivaju pogoršanje kvaliteta vazduha, među kojima su i zagađivači koje je napravio čovek. Stručnjaci kažu da dim od požara igra značajnu ulogu u smanjenju kvaliteta vazduha.
Požari i dim koji oni unose – postaće sve dominantniji pokretač zagađenja vazduha u godinama koje dolaze.
Štaviše, sve veći broj istraživanja ukazuje na štetne efekte na zdravlje, uključujući više smrtnih slučajeva i hospitalizacija, povezanih sa izloženošću dimu od požara.
Dim posebno pogađa respiratorni i kardiovaskularni sistem, jer udisanje sitnih čestica dima izaziva upalu i, između ostalog, umanjuje funkciju pluća. Istraživanja pokazuju da je posebno opasan za starije osobe, trudnice i ljude sa već postojećim obolenjima.
Šeril Magzamen, istraživačica sa Univerziteta u državi Kolorado proučava zagađenje vazduha, ona je u svojoj studiji otkrila da je izloženost dimu „pozitivno povezana sa hospitalizacijama za sve respiratorne ishode zajedno, astmu, HOBP i akutni bronhitis i kardiovaskularni morbiditet.
Uključujući i hospitalizacije za sve ishode (kardiovaskularne bolesti), cerebrovaskularne ishode, srčanu insuficijenciju i (ishemijsku bolest srca).
Studija sa Univerziteta u Koloradu pokazala je da dim od požara ponekad čini više od 50 odsto opasnih čestica u vazduhu u letnjim mesecima.
„Čestice dima su dovoljno male – 30 puta manje od dlake na glavi, mogu „duboko da uđu u vaša pluća i zapravo prođu u vaš krvotok“, rekla je Sara Kofild, koja radi u gradu Mizula.
Istraživanje iz avgusta 2020.
Kalifornijsko istraživanje ranije ove godine, pokazalo je da je udisanje čestica dima od požara „do 10 puta štetnije po zdravlje ljudi nego (čestice zagađenja) iz drugih izvora“.
Iako stručnjaci još uvek raščlanjuju tačne detalje u istraživačkom polju u oblasti izloženosti požara, postoje jaki dokazi o njegovom štetnom uticaju na zdravlje.
Studija Univerziteta u Montani koja je ispitivala zdravlje ljudi koji su duži period bili izloženi izuzetno visokim nivoima čestica dima. Otkrila je „značajno smanjenje plućne funkcije“, i to je kod mnogih stanovnika ostalo smanjeno dve godine.
Ljudi sa komorbiditetima, poput astme ili HOBP, u većem su riziku.
Simptomi se mogu donekle lečiti. Ako je hipoteza istraživača CSU tačna, onda javne poruke mogu da pomognu ljudima da ostanu u zatvorenom prostoru i da budu svesni prisutnih rizika od izloženosti dimu.
Izvor: B92.net