RAST I RAZVOJ PRESTONICE
Kada su u pitanju urbanističke promene u prestonici, trenutno su aktuelni razni projekti, od kojih su mnogi već i završeni, dok su neki tek u planu.
Gradovi se menjaju hteli mi to ili ne. Ne ostaju isti poput muzejskih eksponata, već rastu i razvijaju se kao živi organizmi. Svedoci smo da se Beograd mnogo izmenio u poslednjih nekoliko godina. Kada su u pitanju urbanističke promene u prestonici, u toku su razni projekti, od kojih su mnogi već završeni, a neki su tek u planu.
Posmatrajući ove transformacije, ne možemo da se ne zapitamo kako će glavni grad Srbije izgledati kroz nekoliko godina.
Grad koji živi na rekama
Prateći aktuelne urbanističke projekte, može se prognozirati da će se Beograd sve više otvarati ka svojim rekama. Kupanje, vodeni sportovi, šetnja i vožnja bicikla kraj reke, uživanje u nekom od restorana na obali, samo su neke od blagodeti koje prestonici pružaju Dunav i Sava. Izmeštanjem industrije i tranzitnog saobraćaja sa tog poteza oslobađa se dragocen prostor. Odličan primer je Karađorđeva ulica koja je rekonstruisana, iz nje je izmeštena železnička pruga, a pešaci su na dobitku. Nadamo se da će ovaj trend zaživeti u godinama pred nama i da će Beograd iskoristiti sav potencijal svojih rečnih prirodnih lepota.
Više biciklističkih staza
Vožnja bickla je blagotvorna za naše zdravlje, ali i za životnu sredinu. Zašto onda tako mali procenat Beograđana bira bicikl za svoje svakodnevno prevozno sredstvo? Svima je poznato da su gradovi poput Kopenhagena i Amsterdama pozitivan primer u sprovođenju popularizacije biciklizma. U ovim gradovima gotovo da svaki član domaćinstva ima bicikl, sve je prilagođeno biciklistima, a često se u prikolici koju vuče dvotočkaš mogu videti deca, prtljag i kućni ljubimci. U ovim gradovima postoji mnogo ulica koje ne dozvoljavaju pristup motornim vozilima, biciklističke staze su jasno definisane, bicikl je moguće bezbedno parkirati, a jeftino i lako dostupno ga je i iznajmiti. Da li će se Beograd ugledati na ove gradove čiji su žitelji srećni i zdravi, a ulice rasterećene od automobilske gužve – ostaje da se vidi.
Uređeni parkovi
Pandemija korona virusa nam je pokazala da u situacijama kada ne možemo da se krećemo slobodno, ni da putujemo, spas treba potražiti u prirodi. Najbliže zelene oaze su nam svakako gradski parkovi kao prostori za šetnju i rekreaciju. U mnogim evropskim gradovima, stanovnici imaju običaj da veći deo dana provedu opuštajući se u parku praveći piknik, vozeći bicikl, igrajući frizbi, družeći se ili upražnjavajući neke sportske aktivnosti. U parkovima se održavaju i koncerti i druge manifetacije. Kod nas još kao da ovakvo korišćenje parkova nije u potpunosti zaživelo, ali ide se ka tome. Pozitivan primer je uređenje parka Ušće koji je dobio nove sadnice stabala, baštice, ali i tematske zone koje su već formirane ili su tek u pripremi. U pitanju su Zona Kretanja, Zona Srbija, Zona Prirode, Zona Muzike, Zona Umetnosti, Zona Nauke i Zona Vode.
Kultura i umetnost u napuštenim industrijskim zgradama
Ovaj svetski trend dolazi i kod nas. Napušteni industrijski prostori postaju mesta okupljanja za ljubitelje umetnosti i kulturnih dešavanja, pa se tako u renoviranim starim magacinima, skladištima i devastiranim fabrikama otvaraju mesta namenjena koncertima, književnim večerima, festivalima i izložbama. Na ovaj način koriste se postojeći resursi, nema potrebe za novom gradnjom, a mesta koja bi se urušila i koja predstavljaju ruglo grada dobijaju novo ruho i novu namenu. Tako su svi na dobitku – i umetnici, i konzumenti kulture i grad.
Rasterećenje saobraćajnica
Problem broj jedan u Beogradu jeste saobraćaj, složili bi se mnogi. Buka, zagađenje, uzaludna potraga za parking mestom, nervoza i stres u nepreglednim kolonama, zadaju glavobolju Beograđanima. Transformacije kroz koje prolazi Beograd trebalo bi trajno da reše ovaj problem. Osim ovih promena koje se dešavaju ili će se tek desiti u glavnom gradu, može se očekivati i sve veća zastupljenost električnih trotineta, bicikala i automobila na elektro pogon, kao i izgradnja novih tunela i mostova. Sve od navedenog bi trebalo da doprinese rasterećenju saobraćajnica.
Osvrnuli smo se na neke započete i najavljene urbanističke projekte koji se odvijaju u prestonici ili će u narednim godinama ugledati svetlost dana. Nadamo se da će se naša predviđanja na osnovu postojećih urbanističkih tendencija ostvariti i da će Beograd biti grad po meri čoveka, pogodan za život njegovih stanovnika i privlačan za turiste.