VEZA VITAMINA B I KARCINOMA
Kada se vitamin B nađe u krvi kao posledica pravilne ishrane, onda je šansa da se dobije rak dosta manja.
Zašto govorimo o vezi vitamina B i raka? Možda očekujete da čujete da nas vitamini B grupe štite od maligniteta i delom ste u pravu, ali priroda je puna iznenađenja i zaključak o vitaminu B jeste malo iznenađujući, kao što ćete videti. Ali da počnemo od početka.
Vitamin B je zapravo grupa od osam raznorodnih jedinjenja koja se vode pod jednim nazivom jer imaju sličnu ulogu u organizmu. Ako bismo posebno razmatrali ulogu svakog od osam jedinjenja, trebalo bi nam dosta vremena, ali zato ćemo ukratko, pre nego što pređemo na vezu između vitamina B i raka, da se osvrnemo na par specifičnosti koje su važne za temu.
Uloga vitamina grupe B povezana je, na prvom mestu, sa sagorevanjem ugljenih hidrata i masti i dobijanjem energije i, na drugom mestu, sa procesima metabolizma proteina. To znači da, šire posmatrano, nema funkcije u telu na koju ti vitamini nemaju uticaj, počevši od održavanja integriteta kože, sluzokože i kose, preko održavanja funkcije centralnog nervnog sistema, imunog sistema, do procesa rasta i razvoja i obnavljanja tkiva. Zato što vitamin B pomaže ćelijama da dobiju energiju, tkiva koja se najbrže obnavljaju kao što je koža, kosa, nokti, najviše pate kad nemamo dovoljno ovih vitamina ili, bolje rečeno, na njima se taj nedostatak najviše primećuje.
Kada su u pitanju proteini i izgradnja tela, vitamin B6 omogućava pretvaranje esencijalnih u neesencijalne aminokiseline, što znači da bismo bez njega morali da unosimo mnogo više proteina, naročito onih životinjskog porekla, da bismo održali zdravlje. Zapravo, ako vitamin B6 ne bi imao ulogu koju ima u organizmu čoveka, restriktivne forme vegetarijanske ishrane bi bile skoro neodržive.
Među ljudima je rasprostranjeno uverenje da vitamini ne mogu da nam naškode. I, takođe, postoji uverenje da tablete ili proizvodi koji se prodaju bez recepta ne mogu da imaju štetan uticaj jer, ako bi imali, onda bi se doneo neki zakon koji bi sprečio prodaju tih proizvoda. I na kraju, proizvodi koji se prodaju u apoteci bi trebalo da budu u službi zdravlja. Iako je logično da bude tako, to nije uvek slučaj i sa vitaminima može da se pretera.
U stručnoj literaturi se posebno naglašava da su toksični efekti visokih doza uglavnom vezani za vitamine koji se rastvaraju u mastima ili liposolubilne vitamin, a to su A, D, E i K. To je zato što u telu imamo zalihe masti pa imamo i zalihe vitamina rastvorenih u mastima, u jetri najviše. Sa druge strane, hidrosolubilni vitamini, a to su C i B grupa vitamina se smatraju bezopasnim jer se rastvaraju u vodi pa se sav višak koji unesemo izbaci putem mokraće. Na primer, uzmete kompleks B vitamin i nakon pola sata primetite da Vam je urin jako-žute boje, što je posledica izbacivanja viška vitamina B2, riboflavina, koji je po svojoj boji i dobio ime (flavus znači žuto na latinskom). I tu već dolazimo do prve posledice unosa visokih koncentracija vitamin B – a to su urinarne infekcije. Ako imate sklonost ka urinarnim infekcijama ili imate hroničnu urinarnu infekciju koja je trenutno bez simptoma, možete joj pomoći da se aktivira i pređe u akutno stanje tako što ćete uzeti vitamin B i podržati bujanje bakterija.
Kada je u pitanju veza vitamin B i raznih vrsta raka, rezultati studija su kontraverzni, ali samo naizgled. Naime, postoje brojne studije koje pokazuju da koncentracije vitamina B u krvi negativno koreliraju sa pojavom maligniteta, što znači da veća koncentracija vitamina B može imati antikancerogeno dejstvo. Ali pre deset godina su se prvi put pojavile studije koje pokazuju da su ljudi koji su godinama redovno koristili suplemente vitamina B zapravo živeli kraće i značajno češće umirali od raka. Kad kažemo značajno češće, razlika je u jednoj studiji iznosila čak 36%, što znači da je na 100 ljudi koji su umrli od raka, a nisu uzimali suplemente vitamina B, 136 ljudi koji su redovno uzimali suplemente vitamina B je umrlo od raka.
Kako možemo ovo objasniti? Kao što smo rekli, vitamin B obezbeđuje rast i razvoj ćelija, a pošto se maligne ćelije jako brzo umnožavaju, onda vitamin B podstiče njihovo bujanje. Drugim rečima, u organizmu u kome se nađe maligni proces u začetku, vitamin B pomogne da bolesno tkivo nabuja pre nego što imuni sistem uspe da reaguje i eliminiše promenjene ćelije. Kao što vitamin B pomaže našim ćelijama da se umnožavaju, tako pomaže i ćelijama raka. Ali otkud onda zaključak da su visoke koncentracije vitamina B povezane sa manjim rizikom od oboljevanja?
Primećuje se da su skoro sve studije koje su pokazale da vitamin B deluje antikancerogeno ispitivale koncentraciju vitamin B u krvi, dok su one koje su pokazale da je unos visokih koncentracija vitamina B opasan, ispitivale unos suplemenata. To znači da kada se vitamin B nađe u krvi kao posledica pravilne ishrane, onda je šansa za oboljevanje od raka manja. Drugim rečima, ispitanici koji su imali visoke koncentracije vitamina B u krvi u ovim višegodišnjim eksperimentima su se zapravo pravilno hranili, a pravilna ishrana osim vitamina B ima mnogo drugih korisnih materija, antioksidanasa i vlakana koja štite organizam od raka. Sa druge strane, ako se ne hranimo pravilno, već unosimo velike doze vitamina B kroz suplemente što se ispitivalo u drugom tipu istraživanja, ne samo da obezbeđujemo veliku pomoć promenjenim i obolelim ćelijama i potpomažemo bujanje malignog tkiva, već uskraćujemo organizmu širok spektar korisnih materija koje se nalaze u hrani pored vitamina B, a koje bi pravile balans u odnosu na vitamin B i štitile nas od bujanja malignog tkiva.
Dakle, kao zaključak – uzimajte hranu. A ima mesta i za suplemente, ali kad? Na primer, za vitamin B9 u trudnoći. Kompleks vitamina B može da pomogne osobama koje se loše hrane zbog hroničnih dijeta, osobama koje su veoma fizički aktivne ili hroničnim alkoholičarima koji zbog diuretskog dejstva alkohola imaju manjak vitamina B.
prof. dr Svetlana Stanišić, dr stomatologije, dr nauka fizičke hemije, Univerzitet Singidunum