PERSPEKTIVA RADNIH MESTA
Sve više država planira zabrane motora s unutrašnjim sagorevanjem i da se što više promovišu elektro-automobili. Zato se automobilska industrija ubrzano okreće elektro-mobilnosti. Koliko ljudi će zbog toga ostati bez posla?
Prelazak automobilske industrije na električnu mobilnost imaće posledice i za zaposlene u toj privrednoj grani. Nakon zabrinjavajućih vesti o mogućem gubitku stotina hiljada radnih mesta, najnoviji rezultati istraživanja zvuče optimističnije.
Sve se vrti oko pitanja šta će biti s onima koji rade u proizvodnji vezanoj za motore s unutrašnjim sagorevanjem. „Evropska regulacija dozvoljene količine emisije ugljen dioksida svakog proizvođača automobila, kao i najavljene zabrane registracije vozila s motorom s unutrašnjim sagorevanjem na važnim tržištima, dovešće do prestanka proizvodnje tih motora u nemačkim fabrikama“, kaže za DW Oliver Falk, koji u institutu Ifo u Minhenu vodi Odeljenje za industrijsku ekonomičnost i nove tehnologije. On dodaje da je pitanje samo da li će se to dogoditi 2030. ili možda koju godinu kasnije.
Nemački proizvođači automobila svesni su te činjenice i mnogi već danas više ne ulažu u dalji razvoj motora s unutrašnjim sagorevanjem, ističe Falk i dodaje: „Prema podacima iz perioda pre izbijanja pandemije korona-virusa, u Nemačkoj je oko 614.000 radnika direktno ili indirektno zavisilo od proizvodnje motora s unutrašnjim sagorevanjem.“
Deo ljudi će ostati bez posla, ali…
Električne automobile je jednostavnije proizvesti. Njima nisu potrebni složeni motori niti komplikovani menjači. Zato će proizvođači tih delova biti sve više pogođeni, kako dalje bude napredovao razvoj u smeru elektro-mobilnosti.
Za radnike će to delimično imati dramatične posledice – doduše manje za one koji će za koju godinu ionako u penziju. „Ostali će preuzeti druge poslove u proizvodnji automobila ili neke sasvim druge zadatke – posebno u sektoru pružanja usluga. Ali, taj njihov novi posao neće uvek biti na istom mestu i kod istog poslodavca“, predviđa Falk.
Prema studiji instituta Ifo, izrađenoj po narudžbi Saveza proizvođača automobila (VDA), do 2030. godine time će biti pogođeno 215.000 radnih mesta. U penziju će, inače u tom periodu otići samo 147.000 radnika.
Otvaraće se i nova radna mesta
S druge strane, razvoj u smeru elektro-mobilnosti doneće sa sobom i otvaranje novih 25.000 radnih mesta na drugim područjima, piše u studiji trusta mozgova „Angora Verkehrswende“ i firme „Boston Consulting Group“ (BCG).
Računica izgleda ovako: do 2030. će kod proizvođača automobila biti ukinuto 70.000 radnih mesta, jer će pojedine faze proizvodnje postati suvišne. Proizvođači automobilskih delova izgubiće 95.000 radnih mesta, jer deo njihovih proizvoda više neće biti potreban. U automehaničarskim radionicama takođe će se smanjiti broj zaposlenih za oko 15.000, jer se električni automobili manje kvare.
Nasuprot tome, u proizvodnji baterija i energetskoj infrastrukturi nastaće 190.000 novih radnih mesta, a u izgradnji postrojenja i bliskim privrednim granama za pružanje usluga otvoriće se još dodatnih 15.000 radnih mesta, jer fabrike moraju da budu prilagođene novoj proizvodnji.
Politika mora da pomogne
Stručnjak firme BCG Kristijan Kulman polazi od pretpostavke da će ukupan broj radnih mesta u automobilskoj, ali i u drugim s njom povezanim industrijama, u 2030. godini, u poređenju s 2020, ostati konstantan. Međutim, mnogi radnici moraće da se suoče s novim izazovima, upozorava Kulman u razgovoru za DW. „Od oko 1,7 miliona onih koji su danas u Nemačkoj zaposleni u automobilskoj industriji i proizvodnji delova, za njih oko 760.000 biće potrebne specifične prekvalifikacije kako bi i ubuduće mogli da rade u toj branši.“
Kulman upozorava da će manjim firmama za to biti potrebna finansijska podrška države. „Cilj mora da bude da se u ovoj strukturnoj promeni po mogućnosti izbegne dugotrajna nezaposlenost“, kaže i Oliver Falk iz instituta Ifo. On ističe da je zato važno što pre početi s prekvalificiranjem i školovanjem radnika čije radno mesto zavisi od motora s unutrašnjim sagorevanjem. „To mora biti zajednički napor preduzeća, udruženja i komora, politike i zavoda za zapošljavanje“, zaključuje Falk.
Izvor: DW.com