KORISNA TEHNIKA
Jednostavna vežba u borbi sa stresom. Potrebno je da napišemo na papir sve što nas trenutno tišti u formi najjednostavnijih rečenica.
Naravno, reakcija na stres dosta zavisi od toga koliko smo osetljiivi i kakvo životno iskustvo imamo iza sebe. Ljudi koji su preživeli velike traume, koji su bili u životnoj opasnosti, ratu ili su bili žrtve nasilja imaju izraženije reakcije na stres.
U nastavku ćemo predstaviti jednostavnu vežbu za smanjenje stresa koja može biti korisna. Nekad potiskujemo prave razloge zbog kojih se loše osećamo, a nekad smo ih potpuno svesni. Za potrebe ove vežbe treba da napišemo na papir sve što nas trenutno žulja i tišti u formi najjednostavnijih rečenica. Na primer, uobičajeni problem bi izgledali ovako:
- Imao sam svađu sa roditeljima zbog koje se osećam povređeno, nevoljeno ili nesigurno;
- Ne znam da li ću moći da platim račune za ovaj mesec;
- Majka mi je bolesna i njena bolest me brine;
- Imam problem sa viškom kilograma i borim se sa sobom da ne jedem previše.
Koliko god da deluje jednostavno, nekad će nam biti potrebno više od minuta da identifikujemo i dobro sročimo probleme sa kojima se suočavamo. Ali kad završimo, ide sledeći korak – za svaki od ovih problema napisaćemo koje su to dve situacije u kojima ovaj problem sigurno ne bi mogao da nas pogodi. To ćemo pokazati na primeru navedenih problema.
- Imao sam svađu sa roditeljima zbog koje se osećam povređeno, nevoljeno ili nesigurno:
Ovo se ne bi moglo desili u dva slučaja – kada neko nema roditelje, to jest kad su mrtvi ili nisu nikad ni bili prisutni u nečijem životu, a drugi slučaj je kada neko ima savršen odnos sa roditeljima, toliko savršen da ne može da dođe do svađe.
- Ne znam da li ću moći da platim račune za ovaj mesec:
Ovaj problem se ne bi mogao desiti takođe u dva slučaja – ili kada neko nema račune, što znači da nema svoj prostor za život, pa bio on u vlasništvu ili iznajmljen, a drugi slučaj je ako neko ima previše para, toliko da sigurno ne mora da pomišlja na račune.
- Majka mi je bolesna i njena bolest me brine:
Ovo se ne bi moglo desili u dva slučaja – kada neko nema majku, to jest kad je mrtva, a u drugom slučaju, majka bi morala biti zdrava i to čitav život i morala bi svakako nadživeti svoje potomke, kako se oni ne bi brinuli za njenu bolest.
- Imam problem sa viškom kilograma i borim se sa sobom da ne jedem previše:
Ovo se ne bi moglo desiti takođe u dva slučaja – kad bi neko bio ozbiljno bolestan, pa bi morao da se fokusira na zdravlje umesto na držanje dijete ili u drugom slučaju kada bi neko imao tako savršen metabolizam da može da jede koliko god hoće, a da se ne ugoji.
Kao što se vidi, uvek postoje dva izlaza – jedan veoma nepoželjan, pa taj nećemo ni razmatrati pa možemo da se koncentrišemo na ovaj drugi slučaj – kad je sve savršeno.
Dakle, poneki ljudi imaju neke aspekte života savršeno uređene, ali to nikad nisu svi aspekti života. Osim toga, uzmimo za primer da neko ima savršen odnos sa roditeljima ili sa bračnim partnerom ili sa prijateljima to i dalje ne znači:
- Da je taj odnos uvek bio savršen;
- Da će taj odnos uvek biti savršen;
Zapravo sve što nas čini srećnim je i izvor straha u životu, a to je strah da možemo izgubiti to nešto, taj izvor sreće. I strah je posebno jak kod ljudi koji življenje gledaju kroz prizmu posedovanja, tj. kod onih za koje živeti znači imati nekoga ili nešto.
E sad posle razmišljanja dolazi zamišljanje. U ovom delu vežbe ćemo probati da se odvojimo od situacije i da je proživimo manje lično. U psihologiji postoji termin depersonalizacija za stanje u kome osoba opaža svoje telo ili delove tela kao tuđe. Osobe koje pate od depersonalizacije mogu imati osećaj da se nalaze izvan svog tela, prate ga i posmatraju, mogu da upravljaju njime ali ne mogu da ga dožive kao svoje. Do ovakvog stanja se obično dolazi nakon velike traume ili nesreće koja se proživi i tako depersonalizacija predstavlja prirodni mehanizam za odbranu od bola koji ne može da se izdrži. Kada je mnogo teško ljudi imaju običaj da kažu da bi iskočili iz svoje kože. I to je ono što ćemo da probamo – da iskočimo iz svoje kože.
Dakle, zamislite neku od neprijatnih situacija i pokušajte da je vidite sa strane. Zamislite da ste izvan svog tela, sebe i druge ljude posmatrate kao u filmu. Ako je reč o svađi, prisetite se svega što ste rekli i čuli. Setite se kakav je bio ambijent, kakvo je bilo svetlo, atmosfera i šta se čulo iz okoline. Da li je svirala neka muzika ili su se čuli zvuci sa gradilišta? Posmatrajte sebe i tu drugu osobu kako se krećete, razmenjujete reči i gledate. Ako Vam je bilo neprijatno dok ste se dopisivali sa nekim zamislite svoju sobu i sebe kako sedite i gledate u ekran.
Onda krenite korak unazad i još jedan i pogledajte to sve sa malo veće udaljenosti. Kako ste stigli do zida, imate celu sobu pred sobom. Dešavanje još traje i pokušajte da se setite svojih osećanja, a onda zamislite kako se osećala druga osoba sa kojom imate konflikt. Šta je nateralo da se tako ponaša i da kaže to što je rekla? Onda počnite da otvarate prozor i polako i dalje okrenuti prema ljudima u sobi izađite kroz prozor. Lebdite u vazduhu i gledate dešavanja kao film.
Zatim počinjete da se udaljavate od zemlje, ostavljate ispod sebe prozor, zgradu, podižete se još više, vidite kraj grada, pa onda i ceo grad. Kako letite sve više, grad ispod Vas postaje svetla tačka i oko nje je mnogo drugih tačaka i gradova. I malo po malo, stižete na Mesec. Dole na Zemlji vidite kontinente, oblake i okeane. A tu je i Srbija, doduše jedva se nazire. I tu je negde i Vaš grad. Ne vidite više tu tačku, ali je zamišljate. I u toj tački svetli jedna mnogo mnogo manja tačka, jedan prozor na dalekoj Zemlji. Iza tog prozora sedi neko i nervira se. Ili se možda iza tog prozora dvoje ljudi svađaju. I kako Vam se čine? Veoma su mali, a okolo je mnogo takvih i svađaju se još više. Neki se muče, drugi gladuju, treći brinu o bolesnim roditeljima, četvrti se razvode, a peti ne znaju šta ih čeka sutra. I tako svaki okret oko Sunca, a Vi ostajete da sedite na Mesecu.
prof. dr Svetlana Stanišić, dr stomatologije, dr nauka fizičke hemije, Univerzitet Singidunum