JESENSKA NOĆ
Noć neispavana i podbula,
umrljane odeće i koraka spora,
šunja se pored zbunjenih kućerina,
klateći se
i posrćući,
natopljena mirisom mladog vina.
I gega tako,
polako,
kao pseto beskućno,
koje nikud ne žuri.
Odmori malo,
začkilji jednooko,
i šparta opet dalje.
A kad dogura do nakraj sela,
i zapliva kroz usnule kukuruze,
tražeći salaš bagremom optočen,
seti se da je sutra već danas,
i da je danas berba,
pa nabrzaka dolazi k sebi,
otrežnjena od novoga jutra.
Takva je
noć neispavana i mamurna,
natopljena mirisom mladog sremskog vina,
hlađena vetrom sa banatske strane,
pomalo šeretska,
noć naša bačvanska,
izazovna,
k’o neuzorana njiva.
(Vrbas, 11.10.1968.)