PESMA O ŠLJIVI
Šljiva na pragu moje rodne kuće
na njoj dve tice: suton i svanuće.
To grubo stablo s nežnim nebom krune,
pod kojim bukova tronoščica trune,
nekad crno, golo, nekad sve u cvetu,
prati me svuda po belome svetu.
Šljiva ko devojka raspletenih kika
stoji s krčagom na vrhu ćuvika.
Šljiva pred kućom, zimzelena slika,
šljiva na grobu, mesto spomenika.
Šljiva na bregu, šljiva u dolini,
šljivov cvet po celoj mojoj Otadžbini!
Pod šljivom ćilim tople ladovine
gde listamo dane ko stare novine.
Pod šljivom sofra, fenjer i postelja,
slava, svadba, opelo, i svetla nedelja.
Pod šljivom sekira, razboj i kolevka,
na šljivi gnezdo još od pamtiveka.
Šljiva ko nevesta raspletenih kika
stoji u venčanici na vrhu ćuvika.
Šljiva pred kućom, domaćinska slika,
šljiva na grobu, mesto spomenika.
Šljiva čuvarkuća s đerdanom plodova
i mnogobrojnim prstenjem godova.
Putniče što ideš iz daljine sive
zapamti ovu poslovicu prostu:
Kuća pred kojom ne cvetaju šljive
ne nada se više ni suncu, ni gostu.
U Srbiji, zemlji voćnjaka i njiva,
sve je više avlija i bašta bez šljiva!
Šljivo, što širiš to granje zvezdano
nad ljudskom dušom, najvećim bezdanom,
ti si nam i lek, piće i hrana
od prvog jutra do poslednjeg dana.
Šljiva kao majka raspletenih kika,
stoji s punom kotaricom na vrhu ćuvika.
Šljiva pred kućom, porodična slika,
šljiva na grobu, mesto spomenika!
Šljiva Šumadinka u narodnoj nošnji
S rojevima zvezda i ptica u krošnji.