ĆUTANJE ZA JERINU
>Jasni Milenović<
Evo stojim pred tobom,
Vladičice,
skamenjena pred tvrdim,
Đurđevim gradom,
jer mrak je svuda
i nigde svetlosti,
nigde prijatelja,
hladni vetrovi
lome dušu.
Ćutim i molim se,
decu sam tuđinu dala,
oči sinovljeve
sam im dala,
ćerku u bol poslala,
za Tvoju svetlost,
za šaku slobode,
sagradih gradove spasa,
a dobih gorčinu zvezda,
mržnju naroda.
Sve što činih,
Vladičice moja,
činih kao majka,
da porod svoj zaštitim,
da dom svoj zaštitim,
Vladičice moja,
Ti ćeš razumeti,
Tvoga sina su na krst razapeli,
dok Ti se utroba kidala.
Ti si bila
nada i ljubav.
Uteha.
Suza.
Vladičice moja,
spasi rod moj,
dom moj,
hladni vetrovi
razdiru
zemlju moju.
Tišina
gromoglasno odjekuje.
Tatjana Krpović, nastavnik srpskog jezika, Osnovna škola „Milivoje Borović“ – Mačkat