NEPOBITAN I UNIVERZALAN
Teolog i profesor Verske nastave u Kruševcu Ivan Miladinović objasnio je da postoji filosofski dokaz o postojanju Isusa Hrista. Evo šta on kaže…
Teolog i profesor Verske nastave u Kruševcu Ivan Miladinović objasnio je da postoji filosofski dokaz o postojanju Isusa Hrista. Evo šta on kaže…
Bog postoji, On jeste (Onaj Koji Jeste – Jahve, יהוה) i o tome svedoči naša Crkva već dve hiljade godina svojom Liturgijom, svojim Svetiteljima, Mučenicima, Ispovednicima, svetim i čudotvornim moštima, čudotvornim ikonama i čudima koja se svakodnevno projavljuju u Crkvi, živom verom i živom crkvenom delatnošću, naposletku i samom prirodom i univerzumom koji govori o veličanstvu svog Kreatora.
Živimo u vremenu agnostika i skepticizma, u jednom materijalističkom društvu, protkanom sujetom i neiskrenošću, gde je vera u postojanje Boga kod mnogih poljuljana i gde se uvek traže dokazi, a dokaza ima na “gomili”.
Kao profesor, nastavnik, Verske nastave u Kruševcu svojim učenicima iznosim na času jedan filosofski dokaz koji je po svojoj genijalnosti i jednostavnosti nepobitan i univerzalan i koji se jednostavno ne može pobiti, a izložiću vam ga upravo sada i ovde!
Ako posmatramo prirodu i energije prirode oko nas kao što su vetar, vazduh, vatra, elektricitet, ako posmatramo materiju u prirodi, možemo doći do jedinstvenog zaključka da se sve to zajedno i pojedinačno može kategorizovati, podvesti, pod nešto, dakle pod “šta”. Kada postavljamo pitanje o vetru, sili, vodi, ne postavljamo pitanje sa upitnom rečju “ko” nego sa rečju “šta”, na primer: “Šta je vetar?”
Darvinistička, odnosno, post darvinistička teorija nastanka sveta i čoveka u njemu govori o tome da su svet i čovek nastali samo od materije, od nečega (šta), koja je opet koincidencijom, slučajnošću, nastala ni iz čega (ništa), dejstvom sile (nešto, šta), koja je počela da se kreće sama od sebe. Čovek je ličnost, biće, univerzalno biće svemira, neko, a ne nešto i kada postavljamo pitanja o čoveku, o njegovoj personalnosti, postavljamo ih sa upitnom rečju “ko”, dakle:
“Ko je čovek? Ko si ti? Ko smo mi? Ko sam ja? Ko je taj čovek?”
Čovek je na prvom mestu neko, a ne nešto! Ne može bezlično “nešto” da stvori, kreira, “nekog”! Mi se rađamo od roditelja koji su “neko”, a ne neko puko “nešto”! Da li možemo da korespondiramo sa silama, vetrom, vodom, strujom, koje su “nešto”, ili pak sa materijom, da li možemo njima dati, pripisati, ipostas, ličnosnost, personalnost (u prilog onima koji veruju u bezličnu silu: “Ima neka sila”.)? Naravno da ne. Samo “neko” može da stvori i kreira, rodi, “nekog”, samo živi Bog koji je Ličnost, koji je “Neko”, a ne “nešto”, može da stvori takvo ličnosno biće kao što je čovek. Čovek (neko, ko) se služi materijom (nešto, šta) i koristi je, oblikuje je, hrani se njom, a ne obrnuto. Ličnost je iznad materije, tako da bezlična materija ili bezlično ništavilo apsolutno ne može, kao što rekosmo, nikako biti uzrok postojanja ličnosnog čoveka. Ličnost se izgrađuje u zajednici, kao što kaže naša predivna bogootkrivena teologija i po tome znamo da je naš Bog apsolutna Ličnost jer živi u zajednici: Oca, Sina i Svetoga Duha i zato je i Ljubav jer nesebično postoji u zajednici od Večnosti; ljubav se ostvaruje u zajednici; Ljubav je ostvarena u zajednici od Večnosti i ovde nalazimo potvrdu i istinitost naše vere u Boga koji je Ličnost, koji je Ljubav.
Život nije slučajnost i nema slučajnosti u univerzumu. Univerzum je najgenijalnija kreacija našeg Boga, Svete Trojice, u kome stoji čovek kao kruna stvaranja i ikona svoga Tvorca. Čovek je ikona živoga Boga i njegova najdivnija kreacija, samo što čovek, danas, to ne potvrđuje. Nama je data ta mogućnost u Crkvi Hristovoj, Crkvi živoga Boga koji je sišao i utelovio se, ovaplotio, stradao i vaskrsao pobedivši smrt, radi nas ljudi, našega spasenja i čitavog univerzuma, da potvrđujemo ono za šta smo naznačeni, da budemo gospodari po blagodati univerzuma; ikone Božije, ikone Hristove, ikone našeg Tvorca, koji je Trojica, zajednica, porodica, Ljubav. Čoveku je dato da bude mali Bog po blagodati, mali Hristos, mali gospodar univerzuma, ali to može postići samo kada je u zajednici sa Hristom, živim Bogom. Dato mu je da čuva i neguje svoj univerzum, a ne da ga uništava, da ga prinese Bogu i u liturgijskoj zajednici sa Njim i bližnjima i oboži!