KAD ODEM NIZ ULICU VOJE NIKOLAJEVIĆA
Ti budi, neko,
ko je u prolazu,
i samo brzo,
pripali sveće,
suze mi, naviru,
i nemoj da plačeš,
čuvaj, to što imaš,
od Boga,
tu mrvu, sreće.
I kad, fijukne vetar,
a, auto krene, ko konj,
u galop i kas,
kaži samo u sebi,
nežno, da, nije bilo,
vremena za nas!
Ugasi cigaretu,
štiklom, pritisni,
filter,
umrljan karminom,
dok mi na grob,
spustiš, najlepši,
cvet,
znam, da, si bila,
za mene,
prokleto najlepša,
a, ja za tebe, sav
tvoj svet!