KRIJUMČARENJE KAO POSAO
Šverc zlata je godinama veoma unosan biznis širom sveta. U poslednje vreme na graničnim prelazima Srbije sve je više otkrivenih pokušaja krijumčarenja.
Pre nekoliko dana, prema saopštenju Uprave carina, u torbi 43-godišnje putnice pronađene su dve zlatne poluge teške 200 grama, sa oznakom 999,9, što govori o apsolutnoj čistoći zlata.
Neprolazna vrednost još više je na ceni u periodima krize. Zato je trgovina zlatnim polugama, a posebno nelegalna, u prethodnim mesecima sve češća. Samo u prethodne dve godine zaplenjeno je 37 kilograma zlata.
Olivera Radovanović iz Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja navodi da je od početka godine do danas zaplenjeno oko 17 kilograma različitog zlata.
„Zlato se krijumčari u različitim oblicima, u vidu zlatnih poluga, pločica, listića, ali najčešće je to u vidu nakita“, dodaje Radovanovićeva.
Na kontrolnom punktu Merdare krajem marta zaplenjeno je u jednom putničkom automobilu rekordnih 11,6 kilograma zlata.
Skener kamion pregleda vozilo za pet minuta
Petar Maksić iz Uprave carina kaže da su u regionu možda najopremljeniji, pošto imaju deset mobilnih skenera koji funkcionišu na svim većim graničnim prelazima, i oni znatno ubrzavaju rad carine.
„Ujedno, jako su dobri rezultati toga svega“, ističe Maksić.
Umesto nekada tri ili četiri sata detaljnog pregleda vozila, skener ga sada završi za pet minuta.
Na monitorima, u posebnoj kabini, tokom skeniranja detektuju se sve nepravilnosti, a na cariniku je da ih uoči. Ako ih ima, vozilo se šalje na dalju fizičku proveru.
Sve se više švercuje „investiciono zlato“
Radovanovićeva kaže da se zlato najčešće krijumčari iz Turske ka zemljama EU, zato što je u Turskoj mnogo jeftinije, a u zemljama Zapadne Evrope je mnogo skuplje.
Sve je više, dodaje, onih koji pokušavaju da prokrijumčare zlato u vidu zlatnih pločica – to je takozvano investiciono zlato izuzetne finoće.
„Mi beležimo slučajeve i na ulazu i na izlazu iz zemlje, ali najčešće smo samo zemlja tranzita, s obzirom na to da se nalazimo na raskrnici puteva između istoka i zapada“, objašnjava Radovanovićeva.
Šverceri su samo kuriri
Šverceri samo kuriri u lancu krijumčarenja zlata, najviše rizikuju, najmanje zarađuju i najčešće budu uhvaćeni.
Zlato kriju na mestima koje ne možete ni da zamislite.
Do pravosnažne sudske presude zlato se zadržava u Upravi carina, a kada sud donese odluku, trajno se oduzima i stavlja na licitaciju. Sredstva od prodaje idu u državni budžet.
Gde krijumčari kriju zlato
Maksić ističe da krijumčari svaki dan napreduju, svaki dan pokušavaju da izvrdaju organe carine i da sakriju negde nešto.
„Imali smo nalaženje, stavili su u tegle ‘Nutele‘ zlato, stavljali su u tube od kalodonta, zlato se nalazi u raznim šupljinama, na neprijatnim mestima, čak i fizički pregled samog putnika znači, nalazi se zalepljeno za stomak, ispod pazuha, ispod grudi, raznih načina za švercovanje zlata postoji“, navodi Maksić.
Uhvaćenom krijumčaru se neretko gubi svaki trag
Neretko se uhvaćenom krijumčaru po povratku u matičnu zemlju gubi svaki trag.
Primer za to je bugarski državljanin, kome je oduzeta roba vredna oko tri i po miliona evra. Ubijen je po povratku kući.
„Velike količine novca su u pitanju. To ne radi taj mali švercer koji prevozi to, to rade neki ljudi koji imaju mnogo više novca. Ko može da kupi polugu zlata, ne može neki običan čovek. Ali oni zbog neke male zarade, i svojih dugova, kockarskih ili nekih drugih stvari, moraju da učestvuju u tome“, napominje Maksić.
Inflacija podiže cenu zlata
Rastuća inflacija širom sveta podiže cenu zlata. Unca – 31,1 gram zlata, dostigla je ove sedmice novi višenedeljni maksimum, blizu 2.000 dolara.
Vrednost unce 1980. godine bila je 400 dolara, 2017. oko 1.400. Stoga je razumljivo prebacivanje kapitala u sigurnije utočište, što dovodi i do rasta krijumčarenja.
Izvor: RTS