NEDOSTATAK PIGMENTA
Stanje usled kojeg koža izgubi boju zove se vitiligo. Ovo stečeno, nedovoljno istraženo oboljenje prepoznajemo po belim, jasno ograničenim mrljama.
Oko dva odsto populacije vodi bitku sa tim neizlečivim, nezaraznim i bezbolnim stanjem, pa vitiligo za mnoge predstavlja, pre svega – estetski problem.
Njena pojava privlači pažnju gde god da se pojavi. Bele mrlje koje Bojana ima po telu i znatiželjni pogledi, ne sprečavaju je da normalno živi. Ona je svoj vitiligo prihvatila.
„U sedmom razredu kada mi je stigao sa Kube lek koji sam tretirala uz sunčanje sa lampama, u jednom trenutku rekla roditeljima da ja nemam problem što imam vitiligo, da on mene ne boli, da ne mogu nikoga da zarazim, i da prosto kome se ne dopada moj vitiligo ne mora da se druži sa mnom“, istakla je Bojana Marković.
Pretpostavlja se da ovo nedovoljno istraženo oboljenje nastaje usled razaranja melanocita – ćelija koje stvaraju melanin i daju boju koži.
„Zbog naslednih faktora i faktora spoljašnje sredine dolazi do stvaranja jedne greške u imunološkom sistemu pacijenta, koji dovodi do toga da sam organizam, dakle, stvara i neka antitela na pigment melanin, i takođe T (te) ćelije imunskog odgovora dovode do destrukcije pigmenta“, istakla je dr Lidija Kandolf Sekulović.
Vitiligo nije zarazan i ne boli. Javlja se kod oba pola, najčešće između desete i tridesete godine. Nasledna predispozicija nije jedini faktor za nastanak ovog oboljenja.
„Vitiligo se kod mene pojavio godinu dana nakon mog proletanja kroz staklena vrata u mojoj devetoj godini. Nakon godinu dana su krenule baš na tom mestu, na desnoj nozi gde je i sam ožiljak, da se pojavljuje prva flekica, tačkica bele površine“, navela je Bojana.
Vitiligo je nepredvidiv. Delimična repigmentacija je moguća, ali bolest može i da napreduje dovodeći do gubitka boje kose, trepavica, obrva i brade, kao i promenjene boje sluzokože.
Često se javlja udružen sa bolestima štitne žlezde, perniciozne anemije, dijabetesa, artritisa. Univerzalni lek za vitiligo – ne postoji.
„Ranije su se koristili lokalni kortikosteroidi, a danas sve više tzv. inhibitori kalcineurina u vidu kremova koji zapravo smanjuju aktivnost T ćelija koje dovode do uništenja melanocita. Ono što takođe koristimo je i fototerapija koja u tim malim kontrolisanim uslovima može da dovede do vraćanja pigmenta“, rekla je dr Lidija Kandolf Sekulović.
Osobama kojima je dijagnostikovan vitiligo savetuje se da izbegavaju stresne situacije, ograniče sunčanje i redovno koriste kreme sa zaštitnim faktorom.
Takođe, u procesu prihvatanja vitiliga kao sastavnog dela života, od izuzetnog je značaja podrška porodice i prijatelja.
Izvor: RTS