U FOKUSU SVETA
Nakon smrti kraljice Elizabete II, britanska monarhija i njena uloga je pod velikim znakom pitanja. Zato će kralj Čarls III morati dobro da pazi šta radi.
Prvi dan na novom poslu za svakog može biti zastrašujuć. Nekima je prvo što pomisle: „Gde je aparat za kafu?“ Ili: „da li će mi šef biti noćna mora?“
A pomislite sada na 73-godišnjeg kralja Čarlsa III (bez obzira na milione koje je, navodno, nasledio i doživotnu sigurnost da neće biti izbačen sa posla) kako ide stopama svoje majke, ulazeći u najstrašnije cipele na svetu: pametne, razumne i iznošene potpetice pokojne Elizabete II.
Novi kralj nasleđuje presto od kraljice koju su čak i kritičari smatrali za veštu vladarku koja je služila narodu i koja je dobro razumela svoju specifičnu ulogu u politici – da bude iznad sporova i svađa. Elizabeta II je uživala podršku 75 odsto britanske populacije, a njen sin samo 42 odsto, kako je ranije ove godine pokazalo istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela agencija „YouGov“.
Mnogo toga zavisiće od Čarlsovog nastupa i njegovog ponašanja. Kraljevsku porodicu u poslednje vreme pratili su skandali. Čarlsov brat princ Endrju ove je godine postigao nagodbu oko optužbi za seksualno iskorišćavanje maloletnica i manje-više se povukao iz javnog života. Princ Hari odstupio je od kraljevskih dužnosti 2021. i preselio se u SAD sa suprugom Megan Markl u sred porodičnog raskola.
Čarls nikada u potpunosti nije popravio svoju reputaciju nakon razvoda od Dajane Spenser, princeze od Velsa. Ona je poginula u saobraćajnoj nesreći 1997, ali je i dalje izuzetno popularna.
Da li je monarhija u dobrom stanju?
Zbog izliva žalosti i tuge u javnosti nakon kraljičine smrti moglo bi se pomisliti da je monarhija u dobrom stanju. Ali, Polin Meklaran, autorka knjige „Kraljevska groznica: Britanska monarhija u potrošačkoj kulturi“ (Royal Fever: The British Monarchy in Consumer Culture), smatra da to nije tako jednostavno. „Podrška kraljici ne mora nužno da se prenese i na monarhiju kao instituciju“, kaže Meklaran, inače profesorka marketinga na Univerzitetu Rojal Halovej u Londonu.
Podrška monarhiji, iako još uvek velika, dramatično je pala sa 75 odsto u 2012. na 62 procenta u 2022. godini – kako je takođe utvrdio pre nekoliko meseci institut „YouGov“.
Meklaran smatra da su glavni faktori rizika za Čarlsa njegova klimava popularnost i njegova reputacija da je sklon da se meša u javne (državne) poslove. „Već dugo se strahuje da bi Čarls mogao previše da se meša u politiku“, naglašava Polin Meklaran. Kao princ od Velsa on je svojevremeno kritikovan zbog niza pisama koja su navodno kompromitovala njegovu neutralnost i nepristranost.
Možda je čak i veći rizik to što Čarls, kako kaže Meklaran, „vodi monarhiju kao beli, heteroseksualni, privilegovani muškarac u vreme rastuće svesti o problemima identiteta i kolonijalne prošlosti“.
Kolonijalno nasleđe
Takođe, postoje otvorena pitanja o Komonveltu i pozivi na odštetu za nepravde iz kolonijalnog doba, naglašava Polin Meklaran. Zaista, prvo mesto gde bi to klupko za Čarlsa moglo da počne da se odmotava jeste 14 zemalja Komonvelta (od nekadašnjih 56), koje još uvek imaju britanskog monarha za šefa države. Barbados se od toga prošle godine oprostio i postao republika, a možda bi i neki drugi mogli da slede primer te ostrvske zemlje.
Premijer karipske ostrvske državice Antigva i Barbuda rekao je prošle nedelje britanskom televizijskom kanalu ITV da planira referendum po tom pitanju u roku od tri godine. I Jamajka je zainteresovana za sličan potez. Lideri Australije i Novog Zelanda teoretski to takođe podržavaju, iako deluje da im se ne žuri.
Republikanci vide svoju šansu
A kakva je situacija unutar Ujedinjenog Kraljevstva? Jedna od organizacija koja Čarlsovo stupanje na presto vidi kao potencijalnu priliku za ostvarivanje svojih ciljeva, jeste „Republika“. To je grupa koja vodi kampanju protiv monarhije. „Proglašenje novog kralja je uvreda za demokratiju, nešto što je protiv vrednosti kao što su jednakost, odgovornost i vladavina zakona, u koje većina nas veruje“, rekao je prošle nedelje predstavnik te organizacije Grejem Smit.
Iako pažljivo odaje počast kraljici, „Republika“ se već neko vreme priprema za promenu na prestolu i pritom primećuje trend pada podrške monarhiji u javnosti. „Kraljica je nesumnjivo najpopularniji član kraljevske porodice. Kada ona više ne bude na prestolu, kralj Čarls neće biti u poziciji da preokrene situaciju u svoju korist. Izgubiće još više podrške“, procenio je Smit u junu ove godine.
Uprkos Smitovom optimizmu, republikanski pokret Ujedinjenog Kraljevstva očigledno će biti suočen s teškom borbom. Najplodnije tlo on će verovatno naći u Škotskoj. Anketa trusta mozgova „Britanska budućnost“ (British Future) pokazala je da samo 45 odsto škotskih birača podržava monarhiju. Tokom proglašavanja Čarlsa III za kralja, demonstranti na ulicama Edinburga, glavnog grada Škotske, izviždali su novog monarha.
Istovremeno, hiljade Škota izašle su na ulice da odaju počast Elizabeti, koja je bila poznata po tome da je volela Škotsku. Čak je i vladajuća Škotska nacionalna partija, koja se zalaže za škotsku nezavisnost, jasno je stavila do znanja da će zadržati britanskog monarha kao šefa države čak i ako zemlja napusti Veliku Britaniju. Taj stav ne menjaju ni nakon proklamacije Čarlsa II za novog kralja, potvrdio je zamenik premijera Škotske Džon Svini.
Monarhija kao brend
Da li ono što bude činio Čarls II može da bude razlog da gurne Škotsku, a možda i čitavo Ujedinjeno Kraljevstvo u pravcu ukidanja monarhije? „Ne, mislim da ne može“, smatra Meklaran. Ona ujedno dodaje da je novi kralj svestan rizika i da će se ponašati najbolje što može.
Meklaran procenjuje da će se kraljevska porodica truditi da „promoviše brend kolektiva“, odnosno da promoviše širu familiju. „Čarls to ne može sam i on je toga svestan“, ubeđena je Polin Meklaran. On će blisko sarađivati sa svojim sinom Vilijamom i snajom Kejt koji su popularniji od njega, kao i sa svojom suprugom, kraljicom-pratiljom Kamilom, a sve kako bi se pokazalo da „žene igraju snažne uloge“.
Meklaran smatra da je Čarlsov početak nakon kraljičine smrti dobar, i da se on direktno suočio sa strahovima koje postoje u javnosti: „Ovo sada je nešto kao medeni mesec. Ljudi su trenutno veoma emotivni.“
A republikanci poput Grejema Smita ne bi smeli da potcene svog protivnika. Monarhija je „itekako svesna svog imidža“ i „vrlo dobra u prilagođavanju“, kaže Polin Meklaran i zaključuje: „Na kraju krajeva, to je itekako sofisticirana institucija.“
Izvor: DW.com