TRI PUTA NA TRI MINUTA
Predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije i načelnica Centra za hipertenziju u KC Srbije prof. dr Vesna Stojanov objasnila je kako se pravilno meri krvni prtisak.
Da bi se pravilno izmerio pritisak meri u isto doba dana i to tri puta u razmacima od tri minuta.
Te tri vrednosti se onda saberu i podele sa tri. Ona ističe da se pritisak može meriti i dva puta u roku od tri minuta, ali da, ako je razlika između vrednosti na prvom i drugom merenju veća od 10, onda se mora meriti treći put.
Stojanov je rekla i da aparat koji se ne preporučuje onaj koji se stavlja na na zglob ruke, kao narukvica – aparat mora da bude na nadlaktici, kao i da bude baždaren.
Profesorka navodi da pri kućnom merenju znamo često da preteramo, da se pritisak meri 10 puta dnevno i da građani ako imaju povišen pritisak uzimaju lek, a ako nemaju to ne čine. To je, kako kaže, najveća greška koju pacijenti učine.
Pritisak nije konstantna veličina i niko od nas nema stalno 120 sa 70. Od 23 sata do dva posle ponoći je najniži, posle toga počinje da raste, a ujutru je svakome pritisak nešto viši jer je to priprema za buđenje, objašnjava profesorka.
Ona dodajeda se pritisak meri u isto doba dana i ako je novodijagnostifikovana hipertenzija može da se meri tri do četiri puta nedeljno u isto doba dana, a posle toga se meri jednom nedeljno ili jednom mesečno. „Svakodnevno merenje po 10 puta stvara probleme pacijentima“, naglasila je Stojanov.
Faktor rizika za mnoge bolesti i „tihi ubica“
U zemlji 48 posto stanovnika ima problem sa povišenim krvnim pritiskom ali budući da ceo svet postaje sve stariji treba uzeti i obzir podatak da osobe preko 60 godina u preko 60 posto slučajeva imaju problem sa hipertenzijom.
Sa jedne strane u pitanju je bolest, a sa druge strane povišeni pritisak je faktor rizika i utiče na nastanak šlogova – 72 odsto šlogova je posledica povećanog krvnog pritiska, 48 posto srčane slabosti, 30 – tak posto promena na perifernim krvnim sudovima, 30 posto svih dijaliza posledica su povećanog krvnog pritiska, što su sve razlozi da o ovom faktoru rizika moramo da više pričamo i pokušavamo da sprečimo bolest koja se često naziva tihi ubica.
Tako je, kako objašnjava dr Stojanov, zovu jer pacijenti nemaju posebne tegobe, ponekada se javi glavobolja, ponekad pritisak u grudima (pacijenti se žale da imaju osećaj kao da im neko sedi na grudima), neko ima zujanje u ušima…Izostanak većih tegoba razlog je zbog kog se pacijenti kasno jave lekaru, a i kada se jave i dobiju terapiju, deo pacijenata je ne uzima jer nema tegobe. Zato je svega 38 posto svih dijagnostifikovanih hipertenzija adekvatno kontrolisano, kaže dr.
Sa prevencijom se, naglašava, mora početi dok je dete u utrobi majke, a kada se dete rodi nastavljamo…
Šta nam sve „diže pritisak“
Dr Stojanov navela je i šta bi trebalo da izbegavamo da ne bi dobili ovu bolest:
1. So – prekomeran unos soli utiče na skok krvog pritiska. Preporučena dnevna količina je pet grama dnevno, a toliko soli već ima u četiri kriške hleba. Prekomerni unos soli dobijemo kad dobijemo kada jedemo silne grickalice i prehrambene proizvode, ističe Stojanov.
2. Fizička neaktivnost – deca su u kući, za kompjuterom, igraju igrice, a odrasli – auto, kuća, posao, kola…
3. Gojaznost, kao u u sve većem procentu pohvećan holesterol.
4. Prekomeran unos alkohola
5. Pušenje
Izvor: N1