DOSTA MI JE POEZIJE

dosta mi je poezije

Dosta mi je više poezije!

Zasitila sam se,
Tvojih obmana i šarada.
Praznih reči što zvone
Kao čegrtaljke na vetru.
Zasitila sam se tog sricanja ni o čemu!

Dok nekome noge vire iz kontejnera
Ili voda kaplje sa stropa
U šerpe i lonce.
A političari se šepure kao petlići,
Deklamuju i mudroslove
O dobrim namerama,
Obećavajući kule i gradove
Umnožavaju sopstvene bankovne račune.

Šta ti činiš za to vreme?
Ulepšavaš tvoje staro lice
Liftinzima kratkoga daha,
Pumpajući ego
Goluždravcima i šiparicama
Nevinih srca.

Podaješ se samozvanim prorocima
I mlohavim propovednicima,
Što busaju se u nacionalnu grud
Dok će mrtvi mladići ležati posvud.

Dokle će trajati ta tvoja igra
Plemenitih namera
I opasnih posledica, Gospo,
U kojoj uvek neko izvuče deblji kraj.

Računaš na nasleđe
Zlatni nakit i srebrni escajg?
Za malo tvoje utehe
Tražiš otvaranje utrobe,
I srce na dlan!
Za život posle života.
Ne!