DOSTA MI JE POEZIJE
Dosta mi je više poezije!
Zasitila sam se,
Tvojih obmana i šarada.
Praznih reči što zvone
Kao čegrtaljke na vetru.
Zasitila sam se tog sricanja ni o čemu!
Dok nekome noge vire iz kontejnera
Ili voda kaplje sa stropa
U šerpe i lonce.
A političari se šepure kao petlići,
Deklamuju i mudroslove
O dobrim namerama,
Obećavajući kule i gradove
Umnožavaju sopstvene bankovne račune.
Šta ti činiš za to vreme?
Ulepšavaš tvoje staro lice
Liftinzima kratkoga daha,
Pumpajući ego
Goluždravcima i šiparicama
Nevinih srca.
Podaješ se samozvanim prorocima
I mlohavim propovednicima,
Što busaju se u nacionalnu grud
Dok će mrtvi mladići ležati posvud.
Dokle će trajati ta tvoja igra
Plemenitih namera
I opasnih posledica, Gospo,
U kojoj uvek neko izvuče deblji kraj.
Računaš na nasleđe
Zlatni nakit i srebrni escajg?
Za malo tvoje utehe
Tražiš otvaranje utrobe,
I srce na dlan!
Za život posle života.
Ne!