JUČE
Juče si me zaključao u mislima.
Zatvorio me u snoviđenju
i čini mi se da su ti kapci
bili presahli,
jer nisi video moju žutu haljinu.
Nisi video ni tebe u meni,
ni mene u tebi.
A, mi smo bili.
Bili smo, držali se za ruke,
kao u nedosanjanom snu,
modrom pevanju.
Pesmu si o meni napisao.
I pitao se da li sam ja Pesma
ili je Pesma ja?
Juče si me zaključao u sećanjima.
Srce ti se rastopilo u stvarnosti.
Zaboravio si i mene i sebe.
Privio se uz reku,
skrio mi se u pogledu.
Juče si me zaključao u prošlost.
Želela sam jecaj da odgrizem,
pokret da probudim,
reku da okujem…
Senke nam se prosipale nizvodno,
kroz prste klizile.
Želje nedorečene u istom ušću.
Juče si me zaključao u zaboravu.
Izgubio si i mene i sebe
u omamljeno jutro,
u ulici prepunoj kiša i tuge.
Htela sam da pobegnemo,
da nam ruke budu prepletene.
Da iz mene sačiniš Pesmu
i da se pitaš da li je Pesma ja
ili sam ja Pesma?…
Da ti ne ostanem
ni ja, ni moje oči, ni moj glas u dozivanju.
Jučе si me zaključao daleko od sebe…
Petrovaradin, 1972.