ISTRAŽIVANJE ALFA-SINUKLEINA
Nalazi nove studije sugerišu da bi uzorak stolice mogao da pomogne u dijagnostici stanja koje u perspektivi ima razvoj Parkinsonove bolesti.
Parkinsonova bolest je hronično, neurodegenerativno stanje i njeni simptomi uključuju probleme sa kretanjem, kognitivno oštećenje i senzorne poremećaje.
U 2019. godini bilo je oko 8,5 miliona ljudi širom sveta sa ovom bolešću. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), prevalencija Parkinsonove bolesti se udvostručila u poslednjih 25 godina.
Alfa-sinuklein je protein koji igra ključnu ulogu u funkciji neurona. Studije pokazuju da se kod sinukleinopatije – stanja poput Parkinsonove bolesti, alfa-sinuklein pogrešno savija i formira agregate, smanjujući funkciju neurona.
Jedna studija je takođe pokazala da 73,5 odsto ljudi sa izolovanim poremećajem ponašanja u snu sa brzim pokretima očiju (iRBD) razvije Parkinsonovu bolest, demenciju Levijevih tela ili višestruku sistemsku atrofiju u roku od 12 godina.
iRBD karakteriše ponašanje rekonstrukcije snova, kao što je udaranje nogom ili pesnicom u snu i živopisni ili nasilni snovi. Pojedinci sa ovim stanjem takođe imaju velike količine agregata alfa-sinukleina u centralnom i perifernom nervnom sistemu.
Razvijanje neinvazivnih načina za otkrivanje nivoa alfa-sinukleina moglo bi pomoći istraživačima da prate rizik i progresiju Parkinsonove bolesti.
Nedavno su istraživači krenuli da otkriju da li nivoi alfa-sinukleina u stolici mogu predvideti početak Parkinsonove bolesti.
Otkrili su da pacijenti sa iRBD, ali ne i zdravi pacijenti ili oni sa Parkinsonovom bolešću, imaju povišene nivoe agregata alfa-sinukleina.
Njihovi nalazi sugerišu da bi uzorak stolice mogao da pomogne u dijagnostici stanja koja uključuju agregate alfa-sinukleina.
Šta je studija otkrila?
Za studiju, istraživači su prikupili uzorke stolice 94 učesnika sa Parkinsonovom bolešću, 72 učesnika sa iRBD i 51 zdrave osobe kao kontrolne grupe ispitanika.
Istraživači su zatim analizirali uzorke stolice na nivoe alfa-sinukleina.
Otkrili su da su pojedinci sa iRBD-om sa visokim rizikom od razvoja stanja poput Parkinsonove bolesti imali značajno više nivoe agregata alfa-sinukleina od zdravih osoba i pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.
Što se tiče nivoa alfa-sinukleina, istraživači su uspeli da detektuju kod 76,4 odsto ljudi sa iRBD-om u odnosu na zdrave osobe.
Oni su, međutim, primetili da nisu bili u stanju da razlikuju pacijente sa Parkinsonovom bolešću i pripadnike kontrolne grupe kad je u pitanju nivo alfa-sinukleina.
Alfa-sinuklein i Parkinsonova bolest
Longitudinalne studije pokazuju da pacijenti sa Parkinsonovom bolešću imaju povećan nivo agregiranog alfa-sinukleina u cerebralnoj kičmenoj tečnosti kako njihovo stanje napreduje.
Istraživači su primetili da su njihovi rezultati uzorka stolice možda dali različite rezultate iz više razloga.
Prvo, oni pišu da nisu opisali različite vrste Parkinsonove bolesti u svojoj kohorti. Dok 70 odsto mehanizama Parkinsonove bolesti potiče iz centralnog nervnog sistema, oko 30 procenata potiče iz crevnog nervnog sistema, poznatog kao enterički nervni sistem.
Razlikovanje tipova Parkinsonove bolesti moglo je dati različite rezultate.
Oni takođe upozoravaju da se više alfa-sinukleina može izlučiti stolicom pre pojave Parkinsonove bolesti, a manje u uznapredovalim stadijumima.
Istraživači primećuju da uzdužno sakupljene uzorke stolice za pacijente sa iRBD i Parkinsonovom bolešću treba proceniti da bi se razumela dinamika agregata alfa-sinukleina.
Ograničenja studije
„Postoji nekoliko ograničenja u korišćenju ovog biomarkera“, kaže dr Pratima Diba, sertifikovani gastroenterolog sa Menhetna, koja nije bila uključena u ovu studiju.
„Veće koncentracije agregata alfa-sinukleina kod pacijenata sa iRBD ne razlikuju koju vrstu sinukleinopatije pacijent može da razvije, da li je u pitanju Parkinsonova bolest, demencija sa Levijevim telima ili multipla sistemska atrofija“, dodala je ona.
Dr Diba je takođe upozorila da različiti enzimi prisutni u ljudskoj stolici takođe mogu da promene rezultate testa.
„Važno je napomenuti da komponente stolice, kao što su proteaze, mogu iskriviti izmerene vrednosti agregata alfa-sinukleina u stolici. Pored toga, istraživači su primetili da ovaj biomarker ima ograničenu osetljivost i specifičnost. Zanimljivo je da je primećeno da je povišen kod nekih kontrolnih subjekata, što može ograničiti njegovu pozitivnu prediktivnu vrednost“, rekla nam je ona.
„Istraživači su takođe ukazali da metoda koja se koristi za otkrivanje agregata, nazvana analiza distribucije intenziteta fluorescencije na površini (sFIDA), ne pravi razliku između agregata koji su bezopasni za neurone i onih koji su za njih štetni“, zakljujčuje dr Diba.