U BORBI SA ŠEĆEROM
Antocijani su polifenoli koji određenim biljkama u ishrani daju odgovarajuće boje. Oni regulišu određene procese u ljudskom organizmu koji inhibiraju pojavu šećerne bolesti.
Jedna posebna klasa polifenola, antocijani, odgovorni su za davanje crveno-narandžaste do plavo-ljubičaste boje u biljkama.
Studije u SAD i Finskoj pokazale su da konzumiranje hrane bogate antocijanima, posebno bobičastog voća, smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2.
Sprovedena su mnoga istraživanja kako bi se bolje razumela antidijabetička svojstva antocijana.
Novi članak objavljen u magazinu „Journal of Agricultural and Food Chemistry“ sumira efekte antocijana na mikrobiom creva, energetski metabolizam i upalu, sa posebnim fokusom na acilovane antocijane.
Dve kategorije
Svi antocijani su podeljeni u dve kategorije na osnovu njihove molekularne strukture: acilovani i neacilovani.
Acilovani antocijani imaju hemijsku grupu koja se naziva „acil grupa“ (sastavljena od atoma ugljenika i atoma kiseonika koji su međusobno dvostruko vezani, sa jednostrukom vezom za drugi atom ugljenika), koja nedostaje neacilovanim antocijanima.
U poređenju sa neacilovanim antocijanima, acilovani antocijani su stabilniji i otporniji na varenje. Iz tog razloga, oni se ne vare i apsorbuju u želucu i gornjem delu creva, pa prolaze do debelog creva, gde ih u velikoj meri razgrađuju crevni mikroorganizmi.
Zova, kupina i ribizla uglavnom sadrže neacilovane antocijane, dok se acilovani antocijani nalaze u rotkvici, crvenom luku i crvenom kupusu, kao i u ljubičastom slatkom krompiru.
Studije o dva tipa antocijana razlikuju se u dizajnu i metodama analize, što otežava izvlačenje jasnih zaključaka o razlikama u biološkoj aktivnosti.
Međutim, profesor nauka o hrani na Univerzitetu u finskom gradu Turku dr Baoru Jang i njegovi koautori sugerišu da acilovani antocijani mogu biti bolji od neacilovanih antocijana u smislu antidijabetičkih svojstava.
Dr Tejlor C. Volas, asistent na Odseku za ishranu i studije hrane na Univerzitetu Džordž Mejson, kaže da je važno razmotriti druge razlike u izvorima acilovanih i neacilovanih antocijana.
Podstiču zdravlje creva
Istraživači su proučavali efekte različitih antocijana na bakterije koje žive u crevima (ili crevnom mikrobiomu) koristeći životinjske modele.
U studiji na miševima, neacilovani antocijani iz crnog pirinča povećali su obilje određenih crevnih bakterija. Pokazalo se da jedna od tih bakterija stimuliše lučenje insulina i dovodi do poboljšanog metabolizma glukoze kod miševa sa dijabetesom tipa 2.
Takođe se pokazalo da acilovani antocijani iz različitih izvora, kao što su ljubičasti slatki krompir i grožđe Konkord, utiču na mikrobiom creva promovišući rast korisnih bakterija, a inhibirajući rast štetnih bakterija i povećavajući proizvodnju kratkolančanih masnih kiselina korisnih za zdravlje creva i kontrolu glikemije.
Doktor Volas kaže da većina dosadašnjih studija nije dovoljno sofisticirana ili potvrđena „da bi se zaista znalo šta se dešava sa antocijanima u gastrointestinalnom traktu.
„Prečišćeni neacilovani i acilovani antocijani treba da se daju ljudima da bi zaista znali da li postoji razlika među njima, a to nije urađeno jer je veoma skupo“, tvrdi lekar.
Snižavaju nivo šećera u krvi
Jedan od farmakoloških efekata antocijana je inhibicija enzima za varenje ugljenih hidrata, što dovodi do smanjenja nivoa šećera u krvi. Pored toga, istraživanja su pokazala da antocijani aktiviraju puteve metabolizma glukoze i lipida u jetri i mišićima, što takođe doprinosi snižavanju nivoa šećera u krvi.
U jednoj studiji, kod miševa sa dijabetesom, dozvoljeno je da se slobodno hrane tokom dve nedelje, kod onih koji su dopunjeni ekstraktom ploda duda koji sadrži neacilovane antocijane, nivo glukoze u krvi bio je oko 30 odsto niži od miševa bez suplemenata na kraju studije.
Slično tome, druga studija je otkrila da je hranjenje dijabetičkih miševa sa ekstraktima acilovanog antocijana iz ljubičastog slatkog krompira tokom četiri nedelje u dnevnoj dozi od 500 mg/kg telesne težine dovelo do značajnog smanjenja šećera u krvi i poboljšanja neosetljivosti na insulin u grupama koje su tretirane.
Međutim, dr Volas ističe da je većina ovih studija koristila ekstrakte bogate antocijanima, umesto prečišćenih antocijana, tako da su drugi polifenoli i flavonoidi prisutni u ekstraktima mogli da imaju sinergističke efekte.
Smanjuju upale
Jedenje ugljenih hidrata ili masnoća pokreće kratkoročni upalni imuni odgovor. Obično se upala brzo redukuje, ali ako to ne učini, može postati hronična. Hronična upala može da našteti ćelijama u pankreasu, što može dovesti do gojaznosti, otpornosti na insulin i dijabetes tipa 2.
U studijama sa dijabetičkim miševima, dodatak ishrani na bazi antocijana je smanjio upalu. Ovo smanjenje upale smanjuje otpornost na insulin i poboljšava metabolizam glukoze u dijabetesu.