STUDIJE O DUGOVEČNOSTI
Istraživanje sugeriše da, ako postoji maksimalno ograničenje ljudskog životnog veka, još se nismo približili tome.
Da li postoji ograničenje ljudskog životnog veka raspravljalo se stotinama godina, ali procene pokazuju da se maksimalni životni vek povećao, barem prema zabeleženim istorijskim podacima.
Na primer, Jevreji iz kasnog bronzanog doba verovali su da je najduži životni vek bio 80 godina, a hiljadu godina kasnije Rimljani su verovali da je to zapravo 100 godina.
Ipak, danas rekord za najstariju osobu na svetu drži Francuskinja Žana Kalman, koja je umrla 1997. godine, u 122. godini. Uprkos napretku medicine, niko do sada nije uspeo da nadmaši ovaj rekord.
Novo istraživanje pokazuje da ljudi tek treba da dostignu svoj maksimalni životni vek, a trenutni rekord bi mogao biti oboren do 2060. godine. Istraživanje sugeriše da, ako postoji maksimalno ograničenje ljudskog životnog veka, još se nismo približili tome.
Prema istraživanju američkih naučnika, rekord će oboriti Japanke. Naučnici su koristili matematički model da predvide trendove smrtnosti u narednim godinama. U tu svrhu analiziran je istorijski aktuelni skup podataka o mortalitetu za osobe starosti od 50 do 100 godina (analizirane su osobe rođene između 1700-ih i kasnih 1900-ih) iz 19 zemalja, a proračuni su korišćeni za predviđanje starosne dobi koju ljudi mogu dostići u budućnost.
„Otkrili smo da su grupe rođene između 1900. i 1950. istorijski doživele neviđeno kašnjenje u mortalitetu, ali su još uvek premlade da bi oborile rekorde dugovečnosti. Ako ove grupe dostignu poodmaklo doba u narednim decenijama, rekordi dugovečnosti bi se mogli značajno povećati“, kažu autori.
Prema statističkim analizama, Japanke bi u narednim decenijama mogle da žive do 122 godine. Ljudi rođeni 1930-ih ili 1940-ih takođe bi mogli da obore rekorde dugovečnosti u narednim decenijama ako su imali dobro zdravlje i medicinsku negu.
Izvor: Nova Makedonija