Silazak Boga među ljude (piše Andrija Lavrek)

SILAZAK BOGA MEĐU LJUDE

Njegovo silaženje među ljude, njegovo podnošenje muka i smrti – samo je vid iskupljenja za greh pred nama, greh što nas je napravio ovakvima.

Prema onim pripadnicima hebrejskog naroda koji su postali hrišćani i njihovoj knjizi opštepoznatoj kao „Novi zavet”, Bog se jednom spustio među ljude u liku čoveka, Isusa Hrista – i ljudi su ga ubili. To je tako, ali to nije čitava istina.

Bog je silazio među ljude u ljudskom liku ne jednom već mnogo puta. I ljudi su ga svaki put – ubili. Zašto su ga ubili, to je sasvim jasno. Bog nikad nije silazio među dobre ljude i dobre narode. Takvi, pre svega, uopšte ne postoje, a ako su ikad postojali, odavno su istrebljeni. Zamislite negde u Pacifiku grupu od 3 ostrva. Na 2 su živeli ratoborni ljudožderi, a na trećem nekakvi dobroćudni i miroljubivi vegetarijanci. Šta se sa njima desilo, potpuno je jasno – odavno su pojedeni. Ovaj primer je, iako izmišljen, očigledno realističan, a sasvim stvaran primer bio bi narod na Balkanu poznat pod više imena – Aromuni, Armani, Karavlasi, Kucovlasi, odnosno Cincari. Miroljubivi ljudi koji nikad nisu vodili ratove, bili su rasejani širom Balkana, mada su imali i jedan svoj centar – mesto Moskopolje, Moshopolje, Moshopolis, u planinama severne Albanije. Šta je sa njima bilo – jasno je: „pojeli su ih” Turci, Albanci, Srbi i Grci. Prvi su ih ubijali, ostali asimilirali. Danas više nigde ne postoje ni u vidu nacionalne manjine, tek se tu i tamo poneki pojedinac seća da je cincarskog porekla.

Dakle, u takve narode kao što su bili ti Cincari Bog u vidu čoveka nije dolazio. Nije odlazio ni u one krajeve gde su ljudi tupi – ne glupi, tupavi, već upravo otupljeni, tupi, kao što su to kineski seljaci, ili pripadnici mnogih plemena crne Afrike. Šta bi Bog radio među dobrima, ili među onima koji su srećni kad zadovolje osnovne prohteve? Ne; Bog je silazio među posebno zle i pokušavao njih da popravi. To su, na primer, Jevreji, a to da su Jevreji posebno zao narod ne kažem ja – to su na mnogo mesta Biblije napisali oni sami. Pogledajte, samo, knjigu proroka Isaije, glava 1, stih 4: „grešni narod, narod ogrezao u bezakonje, seme zlikovačko, sinovi pokvareni”, pa stih 10: „kneževi sodomski, narod gomorski” itd. Uostalom, Bog je, došavši na Zemlju u liku Isusa, ipak najduže opstao i poživeo verovatno baš među Jevrejima – čak 33 godine. Koliko je poživeo kada je došao među Srbe, Ruse, Asteke? A biće da se ni među srednjovekovnim Nemcima, Špancima, Turcima nije dobro proveo.

Naravno, ovo izgleda kao da se ja vrlo cinično šalim, ali ako dobro razmislite o ovom što ste dosad pročitali, verovatno ćete doći do istih zaključaka.

A ako razmislite još bolje, možda ćete (i to sasvim opravdano!) pomisliti: Tako mu i treba! To je i zaslužio! Jer, zašto je napravio tako krvoločne, zle, nepravedne ljude? Zašto nas nije napravio miroljubivima, dobrima, poštenima? To njegovo silaženje među ljude, njegovo podnošenje muka i smrti – samo je vid iskupljenja za greh pred nama, greh što nas je napravio ovakvima. I ako poznajete nekog zaista dobrog čoveka koji već ima više od 50 godina, znajte – to nije Bog, to je samo čovek. Boga u ljudskom liku će ljudi brzo i nepogrešivo svaki put prepoznati i – ubiti.

Opet kažem: ovo verovatno zvuči još ciničnije, ali ako dobro razmislite, doći ćete do istog zaključka.

I najzad, ateisti mogu o svemu ovome rasuđivati ovako: „Bog” – to je Priroda, Priroda je stvorila ljude, a ljudi sada uništavaju sami sebe (deo prirode) i Prirodu izvan sebe. Dakle, muče i ubijaju Boga.

Ja nisam ni „Sveta Inkvizicija”, ni Hitler ni Putin pa da silom namećem svoje ideje i stavove. Neka svako ko je ovo pročitao odluči za sebe šta je tu verodostojno a šta ne.

Andrija Lavrek