WATERBOY
sagoreo je u vodi
stišan dečko bistrih očiju, novog šuškavca
lovio je skakavce u preriji
sricao: na-cii-o-na-lii-zam je
u oss-nno-vi
cecino lice koje se gužva i širi
hram koji se ruši i vaskrsava
na uposlenom bicepsu
uglađenom od znoja
gledao ih je toliko dugo i trava ga je prerastala
godine bez leta, go-lo-do-mor,
blok je mirisao na zapršku, nepopravljivo,
ali on se probudio zdrav i odlučan:
po koži mu je izbijala politika.
tih godina voleo je pravdu, sise i kokain
i svega je bilo premalo
oči su tanjiri prepuni žudnje, oči su rafinerija,
ravnica po kojoj divovske vetrenjače
u tišini melju vazduh, kosti, perje
sagoreo je u vodi
vredni mali mikser udavljen
u sopstvenim virovima
gasi glavu o hladne fasade
i puni kofe, šake obavija o drške,
prelazi milijarde stepenika kroz krvotok,
dobar dečko,
baštenski radnik u meni.
Bravo Anja!