EFEKTI NA MIKROBIOM
Konzumacija grožđa podržava zdravlje srca i poboljšanja u pamćenju, ali pozitivno deluje i na korisne crevne bakterije.
Ljudsko telo sadrži neverovatnih sto triliona bakterijskih ćelija. Dok su ove bakterije prisutne na svim površinama tela, većina se nalazi u gastrointestinalnom traktu.
Crevne bakterije – poznate kao crevni mikrobiom, mikrobiota ili mikroflora – igraju važnu ulogu u mnogim oblastima ljudskog zdravlja, uključujući varenje hrane, imunitet i regulaciju funkcije mozga.
Kako bi se bolje razumelo kako ishrana može uticati na mikrobiom i sveukupno naše zdravlje, neki istraživači se fokusiraju na efekte određene hrane, kao što je grožđe.
Prethodna epidemiološka istraživanja su pokazala da konzumacija grožđa podržava zdravlje srca, a neka pokazuju poboljšanja u pamćenju. Studije na životinjama su pokazale da štiti zdravo tkivo debelog creva od raka, a takođe i štiti mrežnjaču u oku od oštećenja izazvanih toksinom. Mala studija na ljudima koji su uzimali grožđe u prahu pokazala je smanjenje markera upale.
Prethodna in vitro studija ljudske crevne mikrobiote otkrila je da polifenoli iz semenki grožđa menjaju populacije određenih mikroba i kratkolančanih masnih kiselina koje proizvode. Druga studija na zdravim odraslim osobama otkrila je da konzumacija grožđa u prahu značajno modifikuje mikrobiom creva i metabolizam holesterola.
Nova studija razmatrala je uticaj konzumiranja grožđa na ljudski mikrobiom i metabolite u urinu i plazmi (krvi) kod zdravih odraslih osoba.
Kako grožđe utiče na mikrobiom creva
Kada su istraživači analizirali celu studijsku populaciju, otkrili su da, osim podgrupe žena starosti od 29 do 39 godina, konzumacija grožđa nije značajno promenila ukupnu raznolikost mikrobioma u ispitivanoj populaciji.
Međutim, istraživači su primetili promene u obilju određenih crevnih bakterija.
Nakon dve nedelje konzumiranja grožđa, nivoi nekih crevnih bakterija, poput Holdemanije spp. su se smanjili, dok su se kod drugih, poput Streptococcus thermophiles, povećali. Takođe su videli promene u različitim nivoima enzima.
Čak i 30 dana nakon prestanka konzumiranja grožđa, neki pojedinci su i dalje pokazivali promene u svom mikrobiomu i enzimima, što sugeriše da se efekti jedenja grožđa mogu odložiti.
Analize hemikalija u urinu i plazmi su pokazale da su se određene supstance povećavale kada se konzumiralo grožđe, a zatim se vraćale na normalne nivoe nakon perioda pauze.
Kao što se očekivalo, istraživači su primetili razlike u mikrobiomu među pojedincima, pri čemu je svaka osoba imala svoje različite obrasce distribucije mikroorganizama tokom studije.
Kako grožđe utiče na opšte zdravlje
Izmenjeni nivoi enzima mogu da utiču na stvaranje specifičnih hemijskih metabolita potencijalno sposobnih da stignu do organa tela. Ostaje da se pokaže koji od ovih metabolita, ako ih ima, doprinose zdravstvenim efektima grožđa, ali razumno je očekivati da će biti nekog efekta.
Blagotvorni efekti grožđa na ljudsko zdravlje mogu se objasniti vlaknima u grožđu, koja hrane korisne crevne bakterije u proizvodnjih kratkolančanih masnih kiselina koje imaju višestruke zdravstvene prednosti.
Osim toga, pokazalo se da polifenoli povećavaju obilje korisnih bakterija Bifidobacterium i Lactobacillus, koji pružaju antipatogene i antiinflamatorne efekte i kardiovaskularnu zaštitu.
Mikrobi su živi organizmi koji postoje u našem telu i igraju važnu ulogu u našem opštem zdravlju i blagostanju. Neki mikrobi su loši, medjutim, većina mikroba je blagotvorna. Ove “dobre bakterije” su nazvane “probioticima”, od grčke reči “za zivot”. Organizacija za ishranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim Nacijama (FAO) definisala je probiotike kao “žive mikroorganizme koji u adekvatnim količinama, doprinose boljem zdravlju domaćina”.