SREM
Po Vladi Kaniću
Vidici se prostru i baškare
Kao Dunav, vladar na terenu.
Ukraj ove zemljice svaštare,
Znam za jedan kućerak u Sremu.
Ne kućerak, nego je kelija
U kojoj se kob i radost legu…
Tu boravim, ponoćni delija,
Čuvam tajni vinograd u bregu.
Kidam tamne reči na grozdove,
Sav posvećen u burad ih slažem…
Davne seni vinski dah prozove,
Ovladaju miholjskim pejzažem.
Izmešan je bitak i nebitak,
Neodoljiv, u opštem napadu,
Puk nadire dok luta, još vitak,
Poznaju se po strasnom šapatu.
Terevenke razležu predgrađem,
Nelagoda popala po svemu.
Zalutao, treba da se nađem…
Ima jedan kućerak u Sremu.
„Srem, Srem, Srem
lepo je živet’ u njem“…