BOG
Bože moj, počuj hvale reči,
za to što dade mojim očima
da vide svet Tvoj, taj hram večit,
zoru i vale u noćima…
Nek mi nauka samo preti,
hvala za ovaj tren izboren,
za sve što srcem, tek, osetih,
o čemu zvezde meni zbore…
Osećam, svuda oko sebe
Tebe, Bože, sred noćne tmuše,
kroz udaljene zvezde nebne
i u dubini moje duše.
Ja k Bogu žudeh – ne znah stazu,
još ne verovah. Al’, vodeći,
mada poreče moj Te razum,
ja osećah Te, srcem bdeći.
I Ti se ukaza: svet si ceo,
Ti si – sve: nebo, voda, bezdan.
Ti glas si bure. Etar beo,
Mis’o poete. Ti si – zvezda…
Dok živim, molim Ti se, kajan,
Tebe volim, i Tobom dišem.
Kad umrem – s Tobom ja se spajam,
kao u zoru zvezde s kišom,
Hoću da život sav moj bude
bruj neprestane Tebi ode,
za noć, za zore koje rude,
za život i smrt – hvala, Gospode!…
S ruskog prepevao Vladimir Jagličić