BESEDA EPISKOPA JOVANA
Svi smo jedni drugima potrebni i našom verom je važno da jedni druge prinosimo Hristu, kazao je episkop Jovan na besedi pravoslavnima u Minhenu.
U nedelju, 16. jula 2023. godine, u hramu Svetoga Jovana Vladimira Njegovo Preosveštenstvo Episkop humski g. Jovan služio je svetu arhijerejsku Liturgiju i održao besedu vernom narodu grada Minhena.
– U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Draga braćo i sestre, mi smo se sabrali danas da proslavimo Hristovo vaskrsenje, sabrali smo se da proslavimo i naše spasenje, da proslavimo naše ustajanje iz mrtvih, da proslavimo to što nas Bog svojom ljubavlju i blagodaću podiže iz smrti, odnosno podiže nas iz svake muke i iz svakog stradanja koje nas je zadesilo. Mi koji smo ovde, ispovedamo da verujemo da verujemo u Hristovo vaskrsenje, i ne samo u Hristovo vaskrsenje nego da verujemo i u naše vaskrsenje. Verujemo, da će isto onako kao što je Bog Hrista vaskrsao iz mrtvih, vaskrsnuti i sve nas, i da će grobovi svih nas biti jednog dana, kada Bog to blagoslovi, prazni, i da ćemo svi živeti jednim večnim i blaženim životom.
Ovde smo se sabrali da ispunimo ono što nam je Gospod zapovedio u noći u kojoj beše predan, odnosno Samoga Sebe predao za život sveta, a to je da se sabiramo na Svetu evharistiju, na Svetu Liturgiju, i da se sabiranjem na Svetu Liturgiju i ispovedajući Njegovo stradanje i vaskrsenje, pričešćujemo Njemu i celokupnoj istini domostroja spasenja koja je za nas učinjena. To znači, draga braćo i sestre, da svi mi koji smo u Hrista kršteni, i koji smo se u Hrista obukli pozvani da se u Hristu i Hristom pričešćujemo, da se pričešćujemo Njegovim Svetim tajnama kao zajednica Svetih koji su vaskrsnuti iz mrtvih, kao oni koji su neophodni jedni drugima kao udovi jednog i istog vaskrslog tela i koji, kako smo čuli u današnjoj poslanici apostola Pavla Rimljanima, koji nosimo različite darove Duha Svetoga kroz koje se projavljuje istina budućeg carstva Božijeg.
Kada imamo tu svest da smo jedno telo, onda možemo da prihvatimo i da se još više molimo Bogu za međusobnu ljubav i za međusobno jedinstvo. Apostol Pavle kaže na kraju današnje poslanice da treba da blagosiljamo one koji nas gone i zaista, draga braćo i sestre, toliko je važna ljubav i prema neprijateljima koje je Hristos propovedao a apostoli nastavili da propovedaju, da bismo mogli reći da samo oni koji ljube i svoje neprijatelje su oni koji su spoznali istinu Hristovog vaskrsenja. A svi mi koji smo još uvek na tom putu, treba da se molimo Bogu da nam da blagodat i snagu da zaista, ljubimo od svega srca svoje neprijatelje, jer znamo da smo na ovoj zemlji došljaci i da smo prolaznici i da idemo na jedno bolje mesto, na jedno mesto gde međusobna stradanja neće biti takva da ćemo povređivati jedni druge iz različitih razloga.
Gospod je došao da nas sve iz mrtvih podigne a i da nas podigne sa naših bolesničkih postelja, da podigne svakoga od nas sa one i onakve postelje na kojoj ležimo i da isceljuje sve naše muke i rane bez obzira od čega bolujemo , jer i mi koji naizgled ne bolujemo od nekih telesnih bolesti, i nismo paralizovani kao što neki ljudi jesu, i kao što je bio čovek u kome se govori u današnjem Jevanđelju, svi smo mi na jedan ili na drugi način onesposobljeni svojim nesposobnostima, odnosno gresima i grehom koje, kao ljudi koji žive u telu i koji su naslednici prvorodnog, praroditeljskog greha, nosimo. Gospod prilazi čoveku koga su doneli drugi ljudi na odru i isceljuje ga po veri drugih. Svi smo jedni drugima potrebni i našom verom je važno da jedni druge prinosimo Hristu.
Ljudi su prineli svoga prijatelja Hristu a On kada je video njihovu veru reče oduzetome ne boj se, čedo, opraštaju ti se gresi tvoji. Neki od književnika su pomislili, kaže Jevanđelje, da Hristos huli na Boga zato što su Jevreji verovali da samo Bog može da oprašta grehe. I to verujemo, draga braćo i sestre, i mi sabrani na ovome mestu, da samo Bog može da oprosti grehe i da nas razreši i odvrati od grehova. Ono što neki od književnika koji su tako mislili u sebi nisu znali to je da je Gospod Isus Hristos Bog i Sin Božiji. Zato ih Hristos pita šta je lakše reći, opraštaju ti se gresi ili reći ustani i hodi. Zapravo je lakše reći u jezičkom smislu, kod nas su te fraze jednake dužine ali na grčkom i na aramejskom jeziku je lakše bilo reći opraštaju ti se gresi nego ustani i hodi. Hristos im postavlja ovo pitanje zbog onoga što će uslediti, On hoće da kaže da opraštajući grehe On istovremeno čoveka koji je bio paralizovan podiže sa bolesničke postelje i u narednim trenucima pokazuje svima koji nisu verovali da je On Sin Božiji i da On ima vlast na zemlji opraštati grehe, tako svima pokazuje da On jeste istiniti Bog. Zato kaže oduzetome ustani, uzmi odar svoj, idi domu svome i ustavši otide domu svome a narod videšvi zadivi se proslavi Boga, Koji je dao takvu vlast ljudima.
Dakle, draga braćo i sestre, Gospod Isus Hristos se projavio na tome konkretnom mestu među konkretnim ljudima kao Bog i kao Sin Božiji i kao Onaj Koji podiže sa bolesničke postelje i kao Onaj Koji podiže iz mrtvih, Koji je podigao iz mrtvih svoga prijatelja Lazara pre Svoga stradanja i pre Svoga vaskrsenja i On je Taj Koji će sve nas podići iz mrtvih. Mi stojimo ovde po predanju Crkve kao oni koji su vaskrsnuti i podignuti iz mrtvih i kao oni kojima Gospod danas govori sinko/kćeri, opraštaju ti se gresi tvoji, i govori nam takođe, uzmi odar svoj i idi domu svome.
Naše je, draga braćo i sestre, da poverujemo u milost i ljubav Božiju, da poverujemo u Gospodnje praštanje svih naših grehova i da kao što Bog nama prašta tako i mi treba da praštamo jedni drugima i da se oprostivši jedni drugima, pričestimo prečistim i životvornim tajnama Tela i Krvi Gospodnje, koje će nas objediniti sve u jedno Teli Vaskrslog Hrista i omogućiti nama, koji smo inače nesposobni za savršenu ljubav, da budući udovu Hristovog Tela svi jedni druge volimo, budući svesni blagodaću Duha Svetoga da smo jedno Telo mnogi, budući svesni da kada jedan deo tela strada mi svi smo pozvani da taj deo Tela negujemo, da se za njega molimo i da se nadamo njegovom isceljenju. Neka bi Gospod dao da takva bude naša ljubav blagodaću Duha Svetoga i da se istina budućega carstva Božijeg projavi među nama ovde i danas i da se projavljuje na svim našim sabranjima ona ljubav i ona istina budućeg carstva Božijeg koja će trajati u vekove vekova, Amin.
Izvor: Eparhija diseldorfska i nemačka