GARDOŠ
Misli neke milenijske kao Dunav nadošle
Motriocu slavne, trome i nesite rečine.
Na visini varalici (s njom šuruješ, Gardoše!)
Izlažem se, što pametni nastoje da ne čine.
Izložen sam u vidiku što bede nadilazi:
Vojevao beli Vide, godinama, koledo,
S kleti Turci, crni Ugri — junačina, sila si,
Živu scenu nevidimu projektujem pogledom.
Sudar masa i ne zna se ko u koga udara,
Masu duga istorija oblikuje, izmesi.
Okorele, umešene od Srba i Ugara,
Graničare i husare rasporede limesi.
Kuli obloj, basamcima, spiralnim, vrtoglavi
Popnemo se, ostajemo minimalno telesni.
Dunav mnome, golubiji, sve krovove poplavi.
Ja, odzemljen od Zemuna. Ja, kula u prelesti.