POVODOM PRAZNIKA
Preobraženjem Isus nije dodao ništa svojoj prirodi što nije oduvek posedovao. Samo je pokazao ko je On zaista.
Isus se na gori Tavor preobrazio pred Petrom, Jovanom i Jakovom i pokazao im svoju Božansku slavu, koja je sijala kroz Njegovo telo i odeću.
I dok se moljaše postade izgled lica Njegovog drugačiji, i odelo Njegovo belo i blistajuće. (Po Luki 9:29). Ta slava bila je uvek sa Isusom. Čudo predstavlja činjenica da je bila suzbijana.
Preobraženjem Isus nije dodao ništa svojoj prirodi što nije oduvek posedovao. Samo je pokazao ko je On zaista. On je oduvek bio Božanske prirode i preobraženjem se Njegova Božanska slava samo otkrila. Sijala je kroz Njegovo fizičko telo. Oni koji poriču da je Isus Bog, smatrajući ga samo za velikog učitelja, čine to zbog svog duhovnog slepila. Jer, kako čovek može da gleda zaslepljujuću svetlost kojom je Hristos zasijao na Preobraženju i da zatim kaže da je Isus samo još jedan veliki učitelj?
Preobraženje nije samo sećanje na jedan događaj u Hristovom životu. Ono što se dogodilo ljudskoj Hristovoj prirodi, može takođe da se dogodi i Hristovim sledbenicima danas, vama i meni, baš kao što jedan stih iz večernje kaže: “Danas Hristos preobrazi potamnelu prirodu Adama, i ispunivši je svetlošću, on je učini nalik Bogu.”
Putem Preobraženja, čoveku je dozvoljeno da na kratko vidi slavu Boga u očekivanju Sudnjeg Dana, kada će ga svako oko ugledati, a vernici ne samo što će ga videti, već će podeliti i Njegovu preobraženu slavu. Baš kao što kroz krštenje delimo smrt i vaskrsenje Hristovo, tako ćemo, ako ustrajemo prateći stope Isusove, jednog dana podeliti i Njegovo preobraženje. Zato sveti apostol Pavle i kaže da ćemo se promeniti u trenutku, u treptaju oka, kada se začuje poslednja truba.
Ako se Isus, glava tela, preobrazio, onda ćemo se, sa Njim, preobraziti i mi koji smo delovi Njegovog tela. Sjajna svetlost koja je zasijala kroz Hrista na planini Tavor nije tek nešto što se dogodilo u prošlosti. To je prozor kroz koji možemo videti stvarnost Carstva Božijeg ne samo u Hristu, već i u nama. Kao što smo deo tela Hristovog kroz veru i svete tajne, tako postepeno postajemo i nalik Njemu. To je naše lično preobraženje u Hrista. Mi nismo samo glinene posude podložne univerzalnom zakonu smrti i propadanja. Ti zemljani sudovi nose veliko blago, kako sveti apostol Pavle kaže.
Oni ne samo da postaju nosioci duha, već i Boga, prožeti Božijim prisustvom. Oni su pozvani da učestvuju u večnoj slavi Božijoj. Naša ljudska priroda bila je ta koja se ispunila Božanskom slavom na Preobraženje. Naša ljudska priroda je postala nalik Bogu i uzela učešće u Božijoj slavi.
Božanska svetlost nije samo zasijala oko Hrista, već je i Njegovo telo bilo njome zahvaćeno. Lik Božiji u nama, koji je bio zatamnjen Adamovim grehom, još jednom je zasijao u ljudskoj prirodi Isusovoj. Preobraženo i osvećeno milošću Božijom, ovo naše ljudsko telo može zaista postati ikona oboženog čoveka, koja je preobražena i sija svetlošću Presvete Trojice. Zato mnogi pravoslavni teolozi smatraju praznik Preobraženja Gospodnjeg za proslavu oboženja ljudske prirode u Hristu.