ŠTA ĆE BITI S RADOM OD KUĆE?
Ogromna većina poslovnih lidera kaže da su od povratka u kancelariju videli poboljšanje prihoda, produktivnosti i zadržavanja zaposlenih.
Debata o tome da li da se vratite u kancelariju ili ne je daleko od rešene. Ipak, pritisak da se zaposleni vrate u kancelariju postaje sve veći. Kompanija Goldman Sachs želi zaposlene u kompaniji pet dana u nedelji.
Google uzima u obzir prisustvo zaposlenih u kancelariji u njihovim pregledima učinka.
Neverovatnih 90 odsto kompanija planira da sprovede politiku povratka u kancelariju do kraja 2024. godine, prema avgustovskom izveštaju Resume Builder-a, koji je anketirao 1.000 čelnika kompanija. Skoro 30 odsto kaže da će njihova kompanija zapretiti otpuštanjem zaposlenima koji ne dolaze u kancelariju.
Samo 2 odsto poslovnih lidera reklo je da njihova kompanija nikada ne planira da zahteva od zaposlenih da su stalno prisutni.
Lideri skeptični prema radu na daljinu
Ponovljeni pritisak na okončanje rada na daljinu dolazi kada sve više izvršnih direktora otvoreno priznaje svoje prezir prema ovom modelu, tvrdeći da produktivnost, saradnja i angažovanje zaposlenih trpe bez kancelarije.
„Rukovodiocima je lakše da se drže stare ideje da ljudi zaista rade ako mogu da ih vide u hodniku. Nekim liderima je skoro previše teško da shvate svet u kom ta opcija ne postoji, ili da razmotre radikalno novi pristup“, kazao je Dan Kaplan, stariji partner u kompaniji Korn Ferry.
Iako je sve više kompanija uvelo strože uslove u kancelariji za zaposlene, popunjenost kancelarija je ostala relativno nepromenjena u odnosu na prošlu godinu.
Tokom prve nedelje septembra, prosečna stopa popunjenosti kancelarija u 10 najboljih gradova u SAD bila je 47,3 odsto nivoa pre pandemije, u poređenju sa 44 odsto u ovo vreme prošle godine, prema podacima Kastle Sistems.
Zašto se uopšte vraćati u kancelariju?
Kompanije oklevaju da odustanu od svojih rasporeda od 9 do 5 iz „više emotivnih nego intelektualnih razloga“, istakao je Kaplan.
„Poruka koju čujem od rukovodilaca je: ’Nikada nismo nameravali da svet ovo dramatično promeni i da kancelarija jednostavno nestane‘“, dodao je.
Postoji popularan argument da su ljudi manje povezani sa svojom kompanijom i sa kolegama kada nisu u kancelariji, što je loša vest za angažovanje i zadržavanje zaposlenih.
U istraživanju Korn Ferry-ja iz 2022. na 15.000 globalnih rukovodilaca, dve trećine je bilo saglasno da korporativna kultura čini više od 30 odsto tržišne vrednosti njihove kompanije. Mnogi lideri, navodi se u izveštaju, veruju da se jaka kultura može uspostaviti i održavati samo „ako svi, bar neko vreme, zauzimaju isto radno mesto”.
Produktivnost
Direktori takođe pravdaju svoj stav uverenjem da su radnici produktivniji u kancelariji. Endi Džesi iz Amazona, na primer, rekao je zaposlenima da je „lakše učiti, modelirati, vežbati i ojačati kulturu kada većinu vremena provode zajedno u kancelariji okruženi kolegama“.
Ipak, istraživanje nije uspelo da izvuče konačne zaključke o produktivnosti radnika. U SAD je produktivnost zaposlenih porasla za 4,4 odsto u 2020. i 2,2 odsto u 2021. godini, pre nego što je opala 2022. godine, prema Birou za statistiku rada. U 2023, međutim, produktivnost rada je porasla za 3,7 odsto tokom drugog kvartala, i veća je za 1,3 odsto u odnosu na ovo doba prošle godine.
„Pojedinačna politika slobodnog rada za sve ne funkcioniše. Zaista ima neke koristi od redovnog okupljanja ljudi kako bi se podstaklo građenje odnosa, mentorstvo i saradnja“, kazao je Brajan Eliot, izvršni savetnik za fleksibilnost i osnivač istraživačkog konzorcijuma Future Forum.
Prema Resume Builder-u, „ogromna većina“ poslovnih lidera kaže da su od povratka u kancelariju videli poboljšanje prihoda, produktivnosti i zadržavanja zaposlenih.
„Pet dana u nedelji u kancelariji je mrtvo“
Čak i dok velike firme na Volstritu i u Silicijumskoj dolini razmišljaju o potpunom povratku u kancelariju, stručnjaci su saglasni da će se većina njih pridržavati postpandemijske norme da provedu dva do tri dana nedeljno u kancelariji.
„Mislim da je koncept provođenja pet dana u nedelji u kancelariji mrtav. Taj pristup odozgo prema dole, jedinstven za sve, može dovesti do mnogo negodovanja među radnicima“, kazao je Eliot.
Sa takvom vrstom mandata, „organizacije rizikuju da naruše poverenje svojih zaposlenih“, navela je Suzan Vroman, profesorka menadžmenta na Univerzitetu Bentli.
Povratak u kancelariju vs. hibridni rad
Zaposleni u velikoj većini preferiraju hibridni rad: oko 68 odsto radnika sa punim radnim vremenom podržava hibridni raspored rada, radeći najmanje jedan dan u nedelji na daljinu, a druge dane u kancelariji, pokazalo je nedavno istraživanje Bankrate-a na više od 2.000 odraslih u SAD.
Bez obzira da li kompanija traži rad iz kancelarije ili ga uvodi prvi put, „transparentnost je ključna“, dodala je Vroman.
Posebno za kompanije koje kažu da zaposleni mogu da rade gde god žele, kako ih ubediti da je povratak u kancelariju prava stvar?
Jedine industrije za koje Kaplan očekuje da će nastaviti da se zalažu za potpuni povratak u kancelariju su tehnološke firme, finansijske usluge i maloprodaja, piše CNBC Make It.
Druge kompanije će se, kako smatra Vroman, odlučiti za strukturiraniji hibridni radni aranžman, koji zahteva da zaposleni dolaze određenim danima u nedelji, a ne da im se dozvoli da biraju broj dana kada rade na daljinu, što može dovesti do toga da „ljudi budu na Zoom-u ceo dan okruženi praznim stolovima“.
Nuđenje fleksibilnog, hibridnog modela je takođe pametna taktika regrutovanja. Tržište rada je možda donekle omekšalo, ali uvek postoji konkurencija za vrhunske talente. Ljudi i dalje žele fleksibilnost na poslu i spremni su da odu ako je ne dobiju“, zaključio je Eliot.
Izvor: BIZlife