ZA ISTINU
Čudiću se još dugo:
kako sam dostojanstveno pala među zle ljude!
Kako su svi najzad obratili pažnju,
kao da im zaista nije svejedno…
Žaliću još dugo:
teška je bila procesija,
svi su išli polako…
sumornih srca…
čak crni od suza,
čak prozirni od istine…
Ćutaću još dugo:
sad su svi shvatili,
o čemu je govoriti ne samo kasno,
već i sramotno.
Oni se već međusobno mrze,
videći u svakom saučesnika,
traženog krivca…
Čudiću se uvek:
narednog dana sam padala isto tako dostojanstveno,
ali sve više uspavanih duša
svaki put je odlazilo dalje.
* * *
žuboriće voda…
primiće nebo u zagrljaj…
u pakleni zagrljaj željene slobode…
ali nebo neće izdržati…
teško zemno telo pašće na asfalt
a na njemu ostaće prljavi tragovi
bezbrojnih nalikljudi…
nebo će biti prazno…
čelično… razočarano…
napušteno… i promrzlo…
oni ga neće primetiti…
tako će i ostati da tinja neupoznato
u hladnom paralelopipedu…
——————————————————————————–
Sa ukrajinskog preveo: Jaroslav Kombilj
Beleška o piscu:
Halina Hevkiv (1989), filolog, žurnalista i književnik.
Diplomirala je filologiju na Lavovskom nacionalnom univerzitetu „Ivan Franko“ – status : Alumna (Master’s).
Živi u Ukrajini, a povremeno u Italiji (kod bake).
Pesme objavljuje u književnim časopisima i na internetu. 2004. godine je postala laureat književne nagrade Bogdana-Igora Antoniča, kada joj je objavljena zbirka pesama „Poslednji dan reči ne“.
Bravo! *