AKO MNOGO SPAVATE

Zašto vam se javlja povećana potreba za spavanjem? Šta vam organizam govori i kako da ga poslušate, tako da budete odmorniji?

Povećana potreba za spavanjem

Istraživač i lekar iz Centra za spavanje i neurobiologiju dr Majkl Grandner iz Pensilvanije kaže da predugo spavanje može da bude znak ozbiljnih zdravstvenih stanja, poput poremećaja štitne žlezde i bolesti srca, a od nedavno se povezuje i sa mentalnim zdravljem, na primer sa anksioznošću i sa depresijom.

Koliko je spavanja previše?

Količinu sna koja nam je tokom noći potrebna u najvećoj meri određuju naše godine, ali na potrebe za snom utiču i celokupno zdravlje, životne navike i određeni poremećaji. Tako će vam trebati više odmora ako ste bili posebno aktivni, bolesni ili prolazite kroz neku stresnu životnu situaciju, objasnio je dr Grandner.

Razni poremećaji i zdravstvena stanja mogu da prouzrokuju povećanu potrebu za spavanjem.

Idiopatska hipersomnija

Naziva se još i preterana dnevna pospanost (EDS) i prouzrokuje potrebu za spavanjem tokom dana koju neće zadovoljiti dnevno dremanje, a često rezultira i dužim periodima sna tokom noći. Hipersomniju često prati i manjak energije, problemi sa fokusiranjem, loša memorija i teskoba.

Osobama koje boluju od hipersomnije često je potrebno deset do 12 sati sna dnevno. Osobe sa idiopatskom hipersomnijom spavaju mnogo tokom dana. Nekada i duže nego što je to uobičajeno za noć.

Ovaj poremećaj spavanja dijagnostikuje se putem isključivanja mogućih uzroka prekomerne pospanosti. Počinje u tinejdžerskom ili odraslom dobu. Vodeći simptom je osećaj pospanosti tokom dana. Postoje dve forme idiopatske hipersomnije.

U jednom obliku, osoba ima normalan san tokom noći u trajanju do 9 sati.

U drugom obliku, spava se duže nego što je uobičajeno: između 12 i 14 sati.

U oba slučaja, osobe sa hipersomnijom takođe spavaju tokom dana, u dužim dremkama koje traju sat ili dva. San ne donosi okrepljenje, naprotiv, osobe sa hipersomnijom bude se umorne i teško ustaju izjutra. Idiopatska hipersomnija spada u retka stanja. Uzrok je nepoznat, najverovatnije je u pitanju problem u delovima mozga koji regulišu san i budnost.

Skorašnja istraživanja pokazuju da bi stanje moglo imati veze sa problemima u istim onim delovima mozga na koje deluje pilula za spavanje. Nakon uzimanja pilule za spavanje, budimo se istrošeni, teturavi i zbunjeni.

Osobe sa hipersomnijom nakon buđenja se osećaju isto. Stanje se obično razvija pre tridesete godine i pojačava se postepeno. Otežava radne sposobnosti, smanjuje zainteresovanost i motivaciju, pa može prouzrokovati i depresiju. Lek za sada ne postoji, ali se simptomi mogu kontrolisati određenim medikamentima.

Opstruktivna apneja

Ovaj poremećaj spavanja prouzrokuje pokretanje i zaustavljanje disanja tokom spavanja, što remeti normalan ciklus sna, pa se produžava vreme spavanja. Sleep apnea predstavlja ozbiljan poremećaj koji uzrokuje da tokom sna “zaboravljamo da dišemo“ odnosno na trenutke zaista prestajemo sa disanjem. Opstruktivna apneja tokom sna  je jedan od najčešćih tipova apneja tokom spavanja i ona uzrokuje kompletnu ili parcijalnu opstrukciju gornjih disajnih puteva.

Karakterišu je ponavljajuće epizode plitkog ili usporenog disanja tokom sna, uprkos napora da diše, i obično je povezana sa smanjenjenim zasićenjem krvnog kiseonika. Ove epizode umanjenog disanja, zvane „аpneje” (doslovno, „bez disanja”), tipično traju 20 do 40 sekundi. Kako se ovaj poremećaj javlja tokom sna o tome nas najčešće obaveštavaju partneri.

Sleep apneu karakterišu prestanak disanja i izrazito smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve, tokom spavanja, u trajanju dužem od 10 sekundi. Ono što je zabrinjavajuće je da svaki 20 čovek pati od sleep apnee – to je čak 5% opšte populacije! Kod pacijenata koji se bore sa arterijskom hipertenzijom, a čija terapija slabo deluje, pojava sleep apnee je neverovatnih 50%. Pošto se javlja tokom sna, sleep apnea je jedan od najčešćih krivaca iznenadnih smrti tokom sna.

Osobe sa OSA su retko svesne svojih poteškoća disanja, čak i nakon buđenja. Ovo medicinsko stanje obično prepoznaju druge osobe koje su u prilici da posmatraju pacijenata tokom epizoda ili se postojanje poremećaja pretpostavlja zbog njegovih efekata na telo. OSA je obično praćen jakim hrkanjem. Ponekad se koriste termini sindrom opstruktivne apneje tokom sna ili sindrom opstruktivne apneje–hipopneje tokom sna za opisivanje OSA koji su povezani sa simptomima tokom dana.

Simptomi mogu biti prisutni godinama ili čak decenijama bez identifikacije, pri čemu pojedinac može da manifestuje dnevnu pospanost i umor usled znatnih poremećaja spavanja. Osobe koje generalno same spavaju su često nesvesne stanja.

Depresija

Hronični umor jedan je od najčešćih simptoma depresivnog poremećaja, a i antidepresivi mogu prouzrokovati ekstremnu pospanost. Depresija je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše osećajem konstantne tuge i gubitka interesovanja. Ona utiče na raspoloženje, razmišljanje i ponašanje i može da dovede do velikog broja emotivnih i psihičkih problema. Osoba sa depresijom može da ima probleme u svakodnevnom funkcionisanju, umor ili gubitak energije, poremećaji spavanja: nesanica ili preterana pospanost. Kada spavamo duže nego što je potrebno, nivo kortizola, adrenalina i serotonina može postati neuravnotežen, što otežava upravljanje stresom i teskobom i vodi do depresije.

Narkolepsija

Neusklađenost REM faze sna i preterana pospanost često dovode do toga  da osobe sa narkolepsijom spavaju mnogo duže nego što bi to trebalo. Narkolepsija je disomnija – hronični poremećaj spavanja – karakterisan preteranom pospanošću i iznenadnim napadima sna u neprimerenim situacijama. Oboleli od narkolepsije često imaju isprekidan noćni san i abnormalan ritam spavanja tokom dana, što se neretko pogrešno tumači kao insomnija. Pri spavanju uglavnom ulaze u REM fazu sna u toku prvih 5 minuta, dok kod većine ostalih ljudi REM faza nastupa tek sat vremena kasnije.

Bolesti srca

Stalni umor može da bude i znak srčane bolesti. Nesposobnost srca da efikasno pumpa krv može da dovede do slabe cirkulacije, pada nivoa energije i hroničnog umora. Čak i ako dovoljno spavate, a stalno ste umorni i pospani, možda je u pitanju vaše srce. Kad se arterije suze, srce jednostavno ne može da pumpa istom lakoćom kao pre pa je jedna od posledica težeg rada srca upravo umor i stalna pospanost.

Povećana potreba za spavanjem i hroničan umor kao simptom usporenog rada štitne žlezde

Poremećaj štitne žlezde može da smanji nivo energije, poremeti spavanje i raspoloženje. Hipotireoza tako prouzrokuje tromost, depresiju i umor, dok hipertireoza uzrokuje nemir, razdražljivost, poteškoće sa spavanjem i teskobu. Nedovoljno aktivna štitna žlezda čini da se osećate umornije nego inače. Koncentracija opada, a pospanost uvećava, bez obzira na redovan san. Motorika se usporava. Ovakvo stanje neki stručnjaci slikovito porede sa ’’vožnjom automobila bez goriva’’. Ljudi se zadišu u šetnji i smatraju da je to zbog nedostatka kondicije, iako može biti pokazatelj da se hormoni štitne žlezde ne luče u dovoljnoj meri.

Lekovi

Pojedini lekovi mogu da prouzrokuju stalnu pospanost koja povećava potrebu za spavanjem noću, dok neki drugi mogu da otežaju opuštanje i spavanje tokom noći i tako naruše prirodni cirkadijski ritam.

Prirodanadar.rs