NIZ PRAVILA
Ako vas kineski prijatelji ili poznanici pozovu u goste, ima niz pravila koja je bolje uvažiti. Nećete valjda da ispadnete nekulturni? Evo šta kaže jedan kineski kulturolog.
Kad se dođe u goste, kod Kineza je izuvanje takoreći obavezno. Obično domaćin ponudi papuče.
Ali, to je tek početak niza „pravila“ kako biti dobar gost svog domaćina Kineza. Pekinški stručnjak za kulturu, docent Điang Bo, upozorava pre svega na jedno:
„Dolazak praznih ruku je tabu. Odnos na ravnoj nozi je u Kini vrlo bitan. To znači, ako vas neko pozove, onda vi donosite poklon. Osim ako ste veoma bliski prijatelji“, kaže Điang.
Poklon ne mora da bude skup. Može se doneti, recimo, i korpica sa voćem. Ali i tu valja biti oprezan.
„Ne treba doneti ono voće koje zvuči kao kineska reč za ‘rastavu’ (lí). Recimo, na severu Kine je to kruška, koja se tako izgovara“, kaže Điang. „Na jugu ne treba donositi liči (azijsku trešnju).“
„To treba posebno izbeći kad posećujete prijatelje čiji su roditelji u lošem zdravstvenom stanju“, kaže ovaj kulturolog. Sujeverje kaže da donošenje tog voća može biti loše znamenje, jer predskazuje odlazak voljenih osoba.
Može i alkohol
Odličan poklon je i cveće. „Donošenje cveća u Kini ima dugu tradiciju“, kaže Điang. „U Kini to cveće može biti i veštačko, od pliša. Ono simbolizuje bogatstvo. Ali, ne treba donositi cveće od papira.“
Nikako! Jer se papirno cveće u Kini tradicionalno polaže na grobove. Dobri pokloni su i cigarete, alkoholna pića, bombone, čaj i kolači.
„Kad idem prijateljima, mahom ponesem nešto za jelo“, kaže nam jedna devojka na ulicama Pekinga. „Ako su u domaćinstvu stariji ljudi, donosim pekinški kolač i sitnice za decu. Ponekad poklonim i alkohol“
Jedan prolaznik kaže da je u redu otići bez poklona prijateljima koje viđate redovno. A za one koje ređe viđa? „Za muškarce koji puše, recimo upaljač. Prijateljice dobijaju kozmetičke proizvode ili neku sitnicu koja ih može obradovati.“
Domaćin mora da ponudi „celo“ jelo
Ali, i domaćin ima nekoliko zadataka. Recimo, ako zove ljude na jelo, trebalo bi da spremi nešto „veliko“ i „celo“.
„Tu se misli na neko veliko glavno jelo. To prvo mora da se iznese na sto, kako bi se gostima poželela srdačna dobrodošlica. Osim manjih jela, mora biti neka celina, recimo čitava svinjska kolenica jer svinjsko meso simboliše sreću“, kaže pekinški kulturolog Điang.
Može i drugo meso. Recimo riba, ali opet – cela, a ne u filetima. „Osim svinjetine, piletine, ribe ili jagnjetine, domaćini naravno moraju ponuditi i alkohol. Nema svečanog obroka bez alkohola“, dodaje Điang.
Kinezi rado piju vino, pre svega crno. Ili jaku rakiju od žitarica, koja se najčešće spravlja od prosa.
Kako oterati goste?
Ali, šta ako su gosti vegetarijanci ili vegani? Ili ako ne piju alkohol?
Ne treba se snebivati, kaže Điang Bo, samo to otvoreno treba reći domaćinu. Uopšte, ni gost ni domaćin ne treba da se stide da nešto otvoreno kažu.
A šta kada domaćin želi da se otarasi gostiju? Điang preporučuje da se gostu tada ponudi čaj. Doduše, čaj se obavezno nudi i pre jela.
„Ali posle jela je opet vreme za čaj. ‘Mogu li da Vam ponudim crni čaj?’ Time se signalizira da je vreme da se krene. Gosti će to razumeti i reći: ‘Već je kasno, moramo polako kući.’ Prosto!“
Izvor: DW.com
Sve to meni zvuči sasvim ok. Sasvim sigurno i mi imamo običaje koji njima deluju čudno. Ranije sam želela da odem tamo da živim, toliko mi je taj Daleki istok oduvek delovao kao savršeno mesto za život. Sad mi se malo više sviđa Japan. Da mogu, sutra bih pozvala medjunarodne selidbe Pro move i otišla da živim tamo.
Nažalost, od toga, za sada, ništa, ali, nikad se ne zna.