BIRATI ZDRAVE NAMIRNICE
Sama promena u ishrani ne može „izlečiti“ hronični bol, ali može da utiče na osnovne faktore koji doprinose tome kod nekih ljudi.
Kada je u pitanju hronični bol i njegovo upravljanje ili lečenje, posebno nakon što više vrsta lekova ne uspe da pruži trajno olakšanje, mnogi ljudi se okreću promenama životnog stila i ishrane u nadi da će one biti u stanju da ublaže neke od simptoma.
Važno je napomenuti da iako nijedna dijeta ili promenjeni režim ishrane ne može da izleči hronični bol, hrana svakako može da utiče na biološke mehanizme koji doprinose takvom bolu kod mnogih ljudi.
Kako su povezani hronični bol, upala i ishrana?
Doktorka Kelsi Kosta, registrovana dijetetičarka i konsultantkinja za ishranu u američkoj Nacionalnoj koaliciji za zdravstvenu negu, tvrdi da iako sama promena u ishrani ne može „izlečiti“ hronični bol, može da utiče na osnovne faktore koji doprinose tome kod nekih ljudi.
Na taj način, usvajanje pravila antiinflamatornih (protivupalnih) režima ishrane, kao što je mediteranska ishran, koja podstiče konzumaciju ribe, mahunarki i raznovrsnog voća i povrća, može da koristi nekim ljudima u umirivanju hroničnog bola.
Iako ne postoji jedinstvena definicija za antiinflamatornu ishranu, opšti stav je da je to onaj način ishrane kojim se izbegava hrana koja izaziva upale u telu, kao što su rafinisani ugljeni hidrati i dodati šećeri, kao i trans i zasićene masti.
„Hronični bol često potiče od uporne upale u telu koja ne prolazi. Ova upala se može pogoršati ili ublažiti izborom ishrane. Hrana sa visokim sadržajem šećera, nezdravih masti i određenih aditiva može izazvati zapaljenske reakcije, pogoršavajući hronični bol. Nasuprot tome, usvajanje antiinflamatornog režima ishrane bogatog integralnom hranom i zdravim mastima može pomoći u ublažavanju upale“, kaže dr Kosta.
Koje su antiinflamatorne namirnice?
Okosnica svake antiinflamatorne ishrane je hrana koja je bogata antioksidansima i fitonutrijentima, koji doprinose nižim nivoima upale u celom telu.
„Na primer, hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, poput masne ribe i orašastih plodova, i ona bogata antioksidansima, kao što su bobičasto voće i lisnato povrće, mogu pomoći u smirivanju upale i na taj način uticati na hronični bol. Štaviše, začini kao što su kurkuma i đumbir su poznati po svojim snažnim antiinflamatornim svojstvima“, naglašava doktorka.
Prednosti uključivanja veće količine antiinflamatornih namirnica u nečiju ishranu može pozitivno da utiče na zdravlje.
„Vredi napomenuti da ove promene u ishrani ne utiču direktno na bol, već one doprinose opštem poboljšanju zdravlja, upravljanju težinom i poboljšanom kvalitetu života, što može indirektno pozitivno uticati na upravljanje hroničnim bolom“, navodi dr Kosta.
Zašto je lečenje hroničnog bola teško?
Kada je u pitanju upravljanje hroničnim bolom, dr Kosta skreće pažnju na višestruku prirodu hroničnog bola i broj faktora koji mogu uticati na njegovu učestalost i jačinu, što ga čini složenijim za lečenje.
„Hronični bol je višedimenzionalan i znamo da faktori načina života, uključujući fizičku aktivnost, san, gojaznost, pušenje, unos alkohola, depresiju, anksioznost i ishranu, svi mogu igrati ulogu u nastanku, prognozi i upravljanju bolom“, napominje lekarka.
Ona je izdvojila ishranu kao faktor načina života koji se može promeniti i koji može uticati na bol i na pozitivan i na negativan način.
„Uglavnom, potreban nam je optimalan unos hranljivih materija za opšte blagostanje i za pravilno funkcionisanje nervnog sistema. S druge strane, neki ljudi mogu imati neke alergije ili netolerancije na određenu hranu i hranljive materije, što može pokrenuti određene metaboličke odgovore u telu i doprineti mehanizmima obrade bola“, objasnila je Kelsi Kosta.